Doktor energetske elektronike Slavko Radosavljević (83), izumitelj 14 patenata, konstruisao je novi uređaj koji, umesto za nekoliko sati, za svega desetak minuta puni strujom baterije svih naprava, od ličnih i kućnih do onih profesionalnih.
Zahvaljujući Slavkovim PARS patentima, sve vrste akumulatora i baterija za čije punjenje treba i do 20 sati, danas se mogu napuniti i do osam puta brže i to bez grejanja. Na celu tu ideju o skraćivanju vremena potrebnog za punjenje baterija došao je, kako kaže, još tokom ranih godina službovanja u vojsci.
– Vojska je punila baterije od 12 do 20 sati, što je mnogo vremena. Kao tada mladi kapetan pitao sam nadređene da li je moguće da se to vreme skrati i dobio odobrenje da se pozabavim tim problemom. Napravio sam uređaj koji je punio baterije i akumulatore za 2-4 sata i Rudi Čajevac-Profesionala ga je proizvodila i snabdevala vojsku sve dok ta namenska industrija nije zatvorena – navodi Slavko, a prenosi eKapija.
Ovaj pukovnik u penziji, koji poslednjih 25 godina živi u španskoj Marbelji, iako u devetoj deceniji života, sada je napravio uređaj koji još brže puni baterije i čija je primena moguća u svim oblastima života i rada. Kako kaže, dovoljno je zamisliti da električni skuter napunite dovoljno da pređete 100 km, a da vas to košta svega 13 dinara.
– Moguće je puniti mobilne telefone, laptopove, električne skutere, trotinete, automobile, bicikle i tricikle, rudarske lampe, dronove, vojnu opremu, medicinske uređaje… Jedna kineska kompanija je zainteresovana za kupovinu punjača za električne skutere, najmanje 2.000 uređaja mesečno, sa tendencijom da ih bude i više od 10.000. Želim da proizvodnja bude u Srbiji i da to budu patenti sa našeg tržišta, i to je razlog mog povratka – naglašava Slavko.
Srpski inovator se vratio u Srbiju i zajedno sa svojim unukom Stefanom Simićem osnovao firmu preko koje pokušava da pronađe zainteresovane investitore koji bi uložili u proizvodnju njegovog praktičnog i ekonomičnog punjča.
– Voleo bih da srpske firme to proizvode, a da se proizvodnja dalje od nas širi prema svetu. Iako to nisu neke velike finansije za ulaganje, nama ipak trebaju partneri sa kojima bismo zajedno proizvodili, ali i promovisali uređaje koji svima mogu da olakšaju živote i po kojima bi Srbija mogla biti prepoznatljiva u svetu – poručuje Slavko.
“Smrt brava”
Među Slavkovim patentima je i brava koja ne može da se obije. Rešavanju ovog problema srpski inovator se posvetio 2001. godine u Čikagu, nakon održanog predavanja u o Teslinim ostvarenjima. Tada mu je, kako priča, prišao čovek i izneo veliki problem sa kojim se suočavaju u tom gradu, a to su provale i krađe.
– U povratku sam kupio četiri brave, rasklopio ih i razmišljao šta lopov radi kad obija vrata i onda sam se dosetio rešenja. Lopovi raznim spravama pokušavaju da otključaju bravu, odnosno da pomere rezu kako bi se vrata otvorila, a moja ideja je bila da na to dodam klin koji bi prolazio kroz reze i koji ne bi dozvolio da se one pomeraju. Uređaj je malen, elektronski i namenjen je za sve vrste i tipove brava – kaže Slavko i dodaje da bi proizvodnja ovog uređaja koštala 20 eura po komadu, a da bi u maloprodaji koštao najviše 70 do 80 eura.
Оставите одговор