U selu Gospođinci u opštini Žabalj pre desetak dana počela je berba kornišona, koje će nemački prerađivači pripremiti kao kiselu salatu i konzervirati. I ove godine je, kao i prošle, u Gospođincima, ali i okolnim selima, posejano oko 200 ha krastavaca, a čitav rod je namenjen za izvoz.
U odnosu na prošlu godinu, kada je na njivama bilo stranih radnika pristiglih čak iz Nepala, ove sezone kornišone beru isključivo domaći sezonski radnici, piše novosadski Dnevnik.
– Za sada se snalazimo oko radne snage, premda nam i dalje trebaju radnici. Pod kornišonima bi mogle da budu i znatno veće površine, ali se povrtari ne usuđuju da uvećavaju obim setve, jer strepe da neće naći dovoljno berača – naveo je Dejan Rončević, direktor kompanije Agroprodukt preko koje krastavci odlaze za Nemačku.
On je aktuelnu sezonu ocenio kao osrednju i objasnio da će krastavaca biti kao i prošle godine, oko 100 tona po hektaru, ali ih je moglo biti i više da nije bilo previše kiše. Trenutna klima, kako kaže, godi krastavcima, jer dok je sunca biće i kornišona.
– Sezona branja je trebalo da krene sa prvim danima juna, ali je počela tek posle 15 juna, pa su povrtari u gubitku, jer je kišno vreme doprinelo da krastavci istrule. U pogledu cene koštanja nije se mnogo promenilo u odnosu na prošle godinu. Krastavci se svrstavaju u sedam klasa, a oni najkraći ili najmanji su i najskuplji. Kilogram tih krastavčića košta naveliko nekoliko dinara iznad eura, a sedma klasa je najftinija i košta iznad 20 dinara. Zato je najveća zarada u prvoj klasi, a najmanja u sedmoj – rekao je Rončević.
Prema nujegovim rečima. zarada ne zavisi samo od primene agrotehnikne, već i od dobrog oka berača, koji među zelenim listovima treba da uoče male zelene plodove. Ukoliko ih sezonski radnik odmah ne primeti, krastavčić već sutradan preraste i odlazi u niže, jeftinije klase, gde je I zarada niža.
Zvanična statistika ne vodi evidenciju o tome koliko se kornišona seje na vojođanskim poljima i uopšte u Srbiji. U svakom slučaju, saradnja Agroprodukta i nemačkog prerađivača podstiče povrtare u Žablju i okolini da se bave ovim poslom, jer nemački kupac obezbeđuju siguran otkup i zagarantovanu cenu.
Pored toga, Agroprodukt povrtarima obezbeđuje i stručnu pomoć i repromaterijal, pa ima razloga zašto su poljoprivredna gazdinstva iz godine u godinu sve zainteresovanija za setvu krastavaca, iako se ova kultura ne može saditi na istoj njivi svake godine, već svake četvrte.
Оставите одговор