Na oko 40 hektara u selu Gospođinci, u opštini Žabalj, trenutno je u toku berba kornišona posejanih ovog proleća. Sa puta za Novi Sad vide se mašine sa platformama na kojima leže berači koji će ovaj posao raditi sve do polovine septembra i kraja sezone, piše novosadski Dnevnik.
I povrtari i otkupljivač “Agroprodukt” se slažu da je ovogodišnji rod dobar, pa zadovoljstvo dele obe strane. Od vremenskih prilika u naredna dva i po meseca će zavisiti da li će tako i ostati. Agroprodukt ima siguran plasman u više nemačkih gradova, gde se kornišoni s naših njiva prerađuju, pa se iz godine u godinu sve više meštana Gospođinaca uključuje u proizvodnju.
– Kornišoni se sedmično šalju u Nemačku prerađivačima, a istovremeno se povrtarima isplaćuje novac za predati rod. Sigurnost da krastavce mogu s njive odmah doneti kupcu i za njih dobiti unapred ugovorenu cenu za proizvođače je jako važna i zato se svakog proleća sve više njih opredeljuje da gaji kornišone. Očekujemo da do kraja sezone sa njiva u Gospođincima bude ubrano između 5.000 i 6.000 tona kornišona, odnosno 120 tona po hektaru – kaže Siniša Mutić iz Agroprodukta.
On je istakao da uzgajivači imaju podršku Agroprodukta u kompletnoj agrotehnici i repromaterijalu, ali i u stručnoj pomoći, a sve kako bi proizvod bio po standardu naručioca, koji podrazumeva sedam klasa krastavaca, od najvećih, pa sve do najmanjih, ujedno i najskupljih, čija cena iznosi 0,9 evrocenti po kilogramu.
Idealnu poslovnu kombinaciju narušava samo nedostatak sezonskih radnika, napominje Mutić, zbog čega se neki uzgajivači ne usuđuju da uđu u posao ili prošire površine pod zasadom. Naime, na poljima sakodnevno radi od 300 do 400 berača, koje anagažuju sami povrtari.
– Agroprodukt nema kontakt sa sezonskim radnicima, ali smo nedavno posetili Albaniju i videli kako tamo funcioniše tržište krastavaca i kako se tamošnji proizvođači snalaze sa sezonskim radnicima. U pogledu radne snage, oni za sada ne kubure, ali nemaju viška sezonaca koji bi mogli da dođu kod nas. Potrebni su nam radnici iskusni u branju krastavaca, posebno da uoče trenutak kad treba ubrati rod jer krastavac brzo naraste i bude dugačak i krupan, što znači sasvim drugu cenu, naravno, znatno nižu, pa to umanjuje zaradu – objašnjava Mutić.
On navodi da je u Srbiji ove godine pod kornišonima između 250 i 300 hektara, ali kaže da je još rano govoriti koliko bi ove sezone mogao biti ukupan rod krastavaca. Kako je rekao, kornišoni se otkupljuju na više mesta u zemlji, pa ne postoje pouzdani podataci, a ne zna se ni gde se sve prerađuju. Takođe i Agroprodukt prima rod od kooperanata, ali i od drugih uzgajivača, ukoliko ima poslovni interes, sosaje Mutić.
Оставите одговор