Prolazeći kroz Srbiju jedan migrant u toku dana prosečno potroši od 25 do 50 eura, što kada se pomnoži sa ukupnim brojem izbeglica, iznosi najmanje 6 miliona eura do sada.
Po rečima direktora Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila Radoša Đurovića, do sada je 65.000 izbeglica tražilo azil u Srbiji, a još toliko ih je nelegalno ušlo u zemlju. Novac od migranata najčešće završava van sistema, u nečijim džepovima, odnosno u oblasti sive ekonomije, jer „svako ko pomisli da može da zaradi na azilantima, ostaje nekažnjen“.
On ističe da je jako važno da se u javnosti ne podiže tenzija i ne šire neproverene informacije, kao i da nije tačno da naša država na migrante troši 150 miliona eura i da će se graditi prihvatni centar za migrante na jugu Srbije, što se provlači po štampi unazad nekoliko dana, prenosi agencija „Tanjug“.
– Naš odnos prema migrantima nije se mnogo promenio od prvog talasa koji je pogodio Srbiju, međutim uskoro će nam biti neophodne donacije Evropske unije. Prvi koraci ka kontrolisanju migranata jesu izdavanje ličnih karata i registracija. U Preševu je osnovan prihvatni Centar za izbeglice, ali se njegova aktivnost ipak svodi na evidentiranje, jer pomoć i kontrola izostaju u urbanim centrima i blizu granice. Nemamo registraciju kao što nemamo ni lične karte za tražioce azila, i tu stojimo u mestu – kaže Djurović i dodaje da ne vidi problem u tome da se migranti registruju i da im se izdaju lične karte, jer je to prvi uslov za upravljanje procesom migracije.
Direktor Centra za zaštitu i pomoć tražiocima azila naglašava da je Srbiji sada najpotrebnija solidarnost, jer naši građani, kako kaže, ipak pokazuju na terenu određenu vrstu empatije sa izbeglicama.
Оставите одговор