Nemačka je oduvek bila među prvim zemljama u koje se naši ljudi odseljavaju i odlaze na rad. Čak više od 400.000 naših građana živi i radi u toj zemlji, zarađujući između 1.500 i 7.000 eura mesečno, zavisno od zanimanja i stepena obrazovanja, a mnogi obavljaju i dodatne neoporezive poslove kako bi zaradili još više.
Nemačka je nedavno udvostručila broj radnih viza, ne samo za Srbe, već i za Bosance, Crnogorce, Makedonce i Albance, pa se s razlogom očekuje skora navala na tamošnja slobodna radna mesta, budući da se tamošnja ekonomija već više godina muči sa velikim deficitom radnika, prenosi Mondo.
Prema Uredbi o zapadnom Balkanu, radnici iz ovih zemalja će ubuduće uživati privilegovan pristup tržištu rada Nemačke. Naši ljudi se u Nemačkoj najčešće bave fizičkim poslovima, pre svega na građevini, a veliki broj je prisutan i u zdravstvenim sistemima, poput negovatelja, medicinskih tehničara, fizioterapeuta, farmaceuta, lekara..
Kako objašnjava direktorka jedne srpske agencije za zapošljavanje u Nemačkoj, medicinari su godinama unazad bili među najtraženijim profilima, međutim njih trenutno najmanje odlazi iz Srbije, budući da su gotovo svi koji su želeli i otišli.
– Talas medicinskih radnika je već otišao, a onih koji žele da odu sada je jako malo. U prethodnom periodu veoma su bili traženi fizioterapeuti i mislim da će, kako se čini, njihova era tek sada doći do izražaja. To nam pokazuju i naši klijenti koji nam dolaze s diplomom fizioterapeutskog tehničara. Nemačka traži i varioce, električare, molere i automehaničare, koji su i u Srbiji veoma deficitarni. Plata ovim radnicima može da ide i do 3.000 eura – navodi ona.
Oglasi srpskih agencija za zapošljavanje u Nemačkoj pokazuju da tamošnjim firmama nedostaju i profesionalni vozači. Sagovornica Monda podseća da i Srbiji fali oko 20.000 profesionalnih vozača, koji se, zbog boljih uslova rada, odlučuju na odlazak u Nemačku. Ona kaže da se u Nemačkoj traže i vozači autobusa, i kamiona, i brze pošte, dakle svih kategorija, što, kako naglašava, i ne treba da čudi, jer je zarada dva i tri puta veća nego kod nas.
– Tražene su i spremačice koje mogu dosta dobro da zarade jer im je obezbeđen smeštaj u hotelu u kom rade. Na ceni su i konobari, kuvari, zatim osoblje za rad u kuhinji i proizvodnji hrane, kao i radnici za održavanje higijene objekta. Možda su sva ova zanimanja deficitarna i kod nas, ali koliko ljudi u Srbiji ne može da dobije posao i strašno je koliko je ljudi bez posla, posebno onih obrazovanih. U Nemačkoj su takvi ljudi prihvaćeni oberučke, a o onima sa fakultetskom diplomom da i ne pričam. Oni su zaista nagrađeni za svoj posao – ističe ona.
Prema njenim navodima, glavni uslov za rad u Nemačkoj je poznavanje jezika. Međutim, kako kaže, to je i najveća prepreka, jer ga ljudi slabo uče.
– Ima mnogo ljudi koji su otišli kao nekvalifikovana radna snaga, koji su došli bez poznavanja bilo kog stranog jezika, ali su se snašli. Takođe, sve zavisi i od vaše stručne spreme, odnosno od toga za koji posao vi želite ovde da aplicirate. U principu, nivo B1 poznavanja jezika može da se spremi za godinu dana, dok za B2 treba malo više vremena. Naravno, nekvalifikovani radnici se manje muče oko pronalaska posla, jer oni kvalifikovani moraju da obave nostrifikaciju diplome, odnosno da im Nemačka przna kvalifikacije – objašnjava direktorka agencije za zapošljavanje.
Оставите одговор