Veliki potencijal Srbije u geotermalnoj energiji

Va svojim ogromnim potencijalom u geotermalnoj energiji, Srbija je među 40 zemalja koje su ušle u evropski projekat „Istraživačke mreže za uključivanje geotermalnih tehnologija za grejanje i hlađenje“, prenosi RTS.

Više od 1.000 toplana u Evropskoj uniji grejaće se do 2030. godine geotermalnom energijom, a u Srbiji prirodno toplu vodu mogla bi da koristi čak polovina sistema daljinskog grejanja. Prema rečima profesora Geološkog fakulteta, predsednika Srpske geotermalne asocijacije i vođe ovog projekta u Srbiji Dejana Milenića, u Evropi gotovo 400 toplana trenutno koristi ovaj vid grejanja.

Kako je objasnio, prema studiji koju je prošle godine izradio Rudarsko-geološki fakultet, utvrđeno je da od 18 beogradskih toplana, najveći potencijal imaju one u Batajnici, Zemunu, Borči, Novom Beogradu, Resniku i Miljakovcu. Među njima će tokom ove godine biti izabrane tri najperspektivnije, a od te tri za jednu se u narednoj godini očekuju i prva bušenja, kaže Milenić.

Kada je u pitanju cela teritorija, profesor kaže se Srbija nalazi veoma blizu kontakta afričke i evroazijske tektonske ploče, zbog čega obiluje geotermalnim resursima. Najveći geotermalni potencijal prisutan je u panonskom basenu, odnosno u urbanim zonama poput Pančeva, Novog Sada, Zrenjanina i Kikinde, a termalnih voda ima i u Mačvi, kao i u blizini ugašenih vulkana.

– Geotermalni resursi su neiscrpni i trajaće dok postoji naša planeta. Bogatić je prvi u Srbiji koji već četvrtu godinu toplom vodom temperature 75 stepeni greje javne objekte – navodi Milenić i poručuje da ušteda nije samo u finansijskom smislu, već i u smislu uštede emisije štetnih gasova i poboljšanja uslova života.

Inače, geotermalni izvori mogu da se iskoriste i u saobraćaju, za grejanje puteva.

– Radili smo studiju za putni pravac do južnog Jadrana, gde možete koristiti podna grejanja u asfaltnim podlogama, preko mostova, izlaza i ulaza u tunele, u svim tim ozbiljnim klimatskim sredinama, posebno na Pešteru, gde to praktično može da bude jedini vid sprečavanja formiranja snežnog pokrivača – dodaje Milenić.