U novom izveštaju stokholmskog Instituta za istraživanje mira (SIPRI), navodi se da je zahvaljujući Strateškom sporazumu o razoružanju START (Strategic Arms Reduction Treaty) između SAD i Rusije, na svetu sve manje nuklearnog oružje za masovno uništenje.
Međutim, iako su dve nuklearne supersile, statistički posmatrano, smanjile broj nuklearnih bojevih glava, to nije i dokaz stvarnog razoružanja, jer one zapravo ulažu u kvalitativno efikasnije oružje, piše „Dojče vele“.
– Mnoge nuklearne bojeve glave koje su uništene ili demontirane, bile su prosto zastarele i to je nasleđe iz vremena hladnog rata. Međutim, u pogledu operativne snage, smanjenje arsenala prilično je skromno – objašnjava Kajl Šenon, jedan od glavnih autora novog izveštaja SIPRI.
Optimisti su oni koji su mislili da će novi START sporazum Rusije i SAD, koji je stupio na snagu 2011. godine, u doglednoj budućnosti pretvoriti svet u zonu bez nuklearnog oružja. Anete Šaper, ekspert za kontrolu nuklearnog naoružanja u Fondaciji za istraživanje mira i konflikata u Frankfurtu na Majni, smatra da je situacija razočaravajuća, pre svega zbog još uvek teških odnosa između SAD i Rusije. Ona je razočarana i time što je nuklearno oružje još uvek stacionirano u Nemačkoj i to naziva „anahronizmom“, jer je zapravo ono odavno trebalo da bude povučeno. Po njenom mišljenju, Rusiju je trebalo više uključiti i ozbiljnije shvatiti u Savetu NATO-Rusija.
Rusija i SAD poseduju više od 90 posto nuklearnog arsenala u svetu. Međutim, SIPRI u izveštaju piše kako izgleda da čak i manje nuklearne sile prate trend modernizacije. Francuska i Velika Britanija su u različitim fazama modernizacije svojih sistema nuklearnog oružja, kaže Kajl Šenon i dodaje da je jasno da u bliskoj budućnosti ni jedna od te dve zemlje ne želi da se u potpunosti odrekne svog nuklearnog oružja. Izgleda da i Kina ima dugoročni program modernizacije, ali je fokus više na poboljšanju kvaliteta nego na brojčanom proširenje nuklearnog programa, navodi Šenon.
– Znamo da Indija i Pakistan povećavaju svoj nuklearni arsenal, njegov kvalitet, ali i kvantitet. Posebno je zabrinjavajuće to što se nuklearno oružje dve azijske zemlje može brzo staviti u operativno stanje i što može da se koristi i protiv konvencionalnih snaga – kaže Šenon, dok Anete Šaper dodaje da se Pakistan oseća ugroženim od Indije, a da Indijci više gledaju u pravcu Kine.
SIPRI izveštava kako je Severna Koreja, kao najmanja nuklearna sila, poseban slučaj, jer po svemu sudeći ta izolovana zemlja godinama kvalitativno poboljšava svoje nuklearno oružje. Stručnjaci su ranije pretpostavljali da se radi o „primitivnim nuklearnim eksplozivnim napravama“, međutim, danas većina njih veruje da Severna Koreja već poseduje funkcionalno nuklearno oružje, kaže Šenon.
Izrael takođe ima nuklearno oružje, mada nikada nije zvanično priznao da ga ima, pa je to „javna tajna“. Izgleda da je obim nuklearnog programa Izraela stabilan, ali, kako kaže Šenon, „Izrael čeka da vidi šta će se desiti u Iranu. Ukoliko Iran razvije nuklearno oružje, to bi moglo da utiče i na obim nuklearnog arsenala Izraela“.
Prema analizi eksperata SIPRI, zahvaljujući Sporazumu o razoružanju između SAD i Rusije, u proteklih nekoliko godina zaista je uništeno dosta nuklearnog oružja. U vreme hladnog rata bilo je skoro 60.000 nuklearnih bojevih glava, dok ih danas ima negde oko 16.000. Međutim, jasno je i da je tih 16.000 glava još uvek neizmerno mnogo.
Оставите одговор