U opštini Žabalj u južnoj Bačkoj berba krastavaca kornišona traje već desetak dana, a počela je tri sedmice ranije nego prethodnih godina. Zbog nedostatka radne snage, pored domaćih sezonaca, kornišone ove godine bere i 150 Uzbekistanaca.
Kao i svake godine, celokupan rod biće izvezen nemačkom prerađivaču sa kojim žabaljski povrtari imaju ugovorenu proizvodnju. Cena kornišona je ove sezone ostala ista, što znači da se prva klasa prodaje za 130 dinara po kilogramu, prenosi novosadski Dnevnik.
U Gospođincima i susednim selima opštine Žabalj pod krastavcima je oko 150 hektara. Po proceni organizatora proizvodnje Dejana Rončevića iz Gospođinaca, kornišoni su dobro rodili i u proseku će ih biti, kao i ranijih godina, od 120 do 130 tona po hektaru. Kako kaže, bilo je toplo i velika suša, ali to nije smetalo krastavcima jer vole sunce.
– Pošto krastavci ne mogu bez vlage, sazrevali su zahvaljujući sistemima za navodnjavanje bez kojih sada nema ni jedne ozbiljne proizvodnje ukoliko se žele postići dobri prinosi i kvalitet. Proizvođači iz godine u godinu krastavace seju na manjim ili većim površinama, zavisno od toga da li za berbu lakše ili teže nalaze radnu snagu. Berba je težak posao, jer se na stomaku leži na platformi kombajna za branje krastavaca. Osim domaćih sezonskih radnika, ove godine imamo i 150 iz Uzbekistana, kojima smo obezbedili smeštaj i dnevnicu od 3.500 dinara – naveo je Rončević.
Mile Mušicki je uspeo da obezbedi domaće radnike, nema zamerke na njihov rad, a očekuje da će imati oko 80 tona krastavaca prve klase po hektaru.
– U berbi je najvažnije da berači vide sitne plodove među zelenim listovima. Dešava se da krastavčiće ne uoče i ta nepažnja povrtarima umanjuje zaradu, jer već sutradan kornišoni prerastu prvu klasi i prelaze u niže klase koje imaju i nižu cenu. Kornišoni se razvrstavaju prema veličini u sedam klasa, od kojih svaka ima svoju cenu. Zato je najvažnije što unapred znam da imam kupca i po kojoj ceni prodajem rod – objašnjava Mušicki i ističe da krastavce gaji već godinama jer su isplativiji od uljarica i žitarica.
Оставите одговор