Srbija uvećala zlatne rezerve

Država Srbija je u poslednje dve godine povećala količinu zlata u svojim deviznim rezervama sa 14,9 tona na 17,2 tone.

Izveštaj Svetskog saveta za zlato za 2014. godinu, pokazuje da se Srbija nalazi na trećem mestu u regionu po količini zlatnih rezervi. Na prvom mestu je Grčka sa 112 tona rezervi zlata, a na drugom mestu se nalazi Bugarska sa 40 tona zlata. Makedonija je na četvrtom mestu sa 6,8 tona rezervi u zlatu, dok je Hrvatska pre krize prodala svo svoje zlato.

– Poslednjih godina Narodna banka Srbije (NBS) nije prodavala zlato iz deviznih rezervi već je uvećavala njegovu količinu. Od izbijanja svetske finansijske krize prisutan je, takozvani „safe haven“ efekat zlata (sigurno utočište za ulaganje), pa je kod mnogih centralnih banaka izražen trend rasta učešća ovog plemenitog metala u državnim rezervama. Zlato u deviznim rezervama služi kao zaštita od inflacije na duži rok. Ono obezbeđuje prinos i omogućava smanjenje rizika deviznih rezervi, ali je i garancija poverenja u centralnu banku, naročito u vreme nesigurnosti – objašnjava za „Blic“ David Mališ, direktor Odeljenja za upravljanje deviznim rezervama NBS.

Srbija svoje zlatne rezerve čuva u obliku zlatnih poluga i kovanog zlata, ali i u obliku zlata na računima centralne banke u inostranstvu. Najveći deo našeg zlata je u zemlji, dok se manji deo čuva u inostranstvu. Poslednjih godina Centralna banka je uvećavala državne rezerve zlata tako što ga je kupovala isključivo na domaćem tržištu, od Rudarsko-topioničarskog basena „Bor“.

Zoran Grubišić, profesor na Beogradskoj bankarskoj akademiji, smatra da to što Srbija povećava zlato u deviznim rezervama govori, da puni oporavak na finansijskim tržištima u Evropi nije siguran.

– Najveći deo deviznih rezervi, oko 60 posto, Srbija drži u hartijama od vrednosti evropskih zemalja, kao što su Nemačka, Francuska, Belgija i Holandija. Država sa zlatom postupa mudro i konzervativno. U njemu drži oko pet posto deviznih rezervi, a tako je Srbiji i preporučeno. Centralna banka tako smanjuje rizik deviznih rezervi, jer nije dobro svu aktivu držati u istom obliku i na jednom mestu. Zlato takođe štiti od inflacije koja u evrozoni može pojesti prinos koji NBS ostvaruje na hartije u evropskim zemljama – kaže Grubišić.

On navodi da je Hrvatska pogrešila kada je prodala svoje zlatne rezerve pre krize, jer je procenila da se ne isplati čuvati zlatne poluge. Kako kaže, pre krize je unca zlata vredela oko 500 dolara, a u međuvremenu je skakala i do 2.000 dolara.

Prošle nedelje je unca zlata (31 gram) na svetskom tržištu vredela oko 1.300 dolara.