Izvoz srpskih poljoprivrednih proizvoda je u prošloj godini ostvario prihod od ukupno 2,9 mlrd. eura, dok je suficit spoljnotrgovinske razmene dostigao nivo od 1,6 mlrd. eura.
Po rečima direktora Sektora za poljoprivredu Privredne komore Srbije (PKS) Žarka Galetina, u bilansima spoljno-trgovinske razmene izvoz srpskog agrara ima uzlaznu liniju. Izvoz je u 2016. godini bio veći za 11 procenata u odnosu na prosečnu vrednost petogodišnjeg izvoza, što potvrđuje stalno prisustvo uzlaznog trenda.
– Osnovni zadatak agrarne politike Srbije trebalo bi da bude promena strukture poljoprivredne proizvodnje. Najznačajniji izvozni proizvodi su i dalje robe iz sektora primarnog agrara, dakle proizvodi male dodate vrednosti. Neracionalno je da u strukturi ukupne poljoprivredne proizvodnje, biljna učestvuje sa dve trećine, a stočarstvo sa 30 posto. Zato je odlučeno da se menja budžet u korist veće stimulacije stočarske proizvodnje, kao i podizanja investicionih kapaciteta poljoprivrednih proizvođača putem sufinansiranja projekata prerade – objasnio je Galetin.
On je naveo da je u spoljnoj trgovini kukuruz najzastupljeniji, zatim pšenica, malina, jabuka, a tek potom sledi prerađivačka industrija. Daleko iza ovih roba nalaze se proizvodi viših faza prerade, kao što su mesne i mlečne prerađevine, napici i drugo.
Podaci PKS govore da je vrednost izvoza kukuruza u protekloj godini bila 336,6 miliona eura, maline 223,9 miliona , pšenice 131,8 miliona, a jabuke 113,9 miliona, dok su na petom i šestom mestu po vrednosti bili proizvodi više faze prerade poput šećera i suncokretovog ulja sa 112,8 miliona i 62,2 miliona eura.
Оставите одговор