Za pet meseci ove godine Srbija je ostvarila suficit u razmeni poljoprivrednih i prehrambenih proizvoda sa svetom u iznosu od 483 miliona eura, što u odnosu na isti period prošle godine predstavlja rast od 49 posto.
Ministarka poljoprivrede i zaštite životne sredine Snežana Bogosavljević Bošković je navela da je izvoz hrane iz Srbije od januara do kraja maja premašio milijardu eura. Kod izvoza je zabeleženo povećanje od 21 posto, a u eksportu su dominirali žitarice i proizvodi od žitarica, voće i povrće, rekla je ministarka.
– Ovi izvozni rezultati još jednom potvrđuju da je poljoprivreda izuzetno važna za privredu Srbije i njen ekonomski rast i razvoj, odnosno da poljoprivreda ima svoje mesto i šansu, zbog čega se u narednom periodu treba maksimalno angažovati kako bi se pomoglo proizvođačima, a posebno malim – istakla je Bogosavljević Bošković, prenosi agencija „Tanjug“.
Po njenim rečima, analizom je ustanovljeno da je u ovom periodu povećan izvoz ka EU za 20 posto, ka zemljama CEFTA za 14 posto, a ka ostalim zemljama za oko 39 posto. Hrana iz Srbije je najviše plasirana u zemlje EU (52 posto), CEFTA (30 posto) i ostale zemlje (18 posto).
– U ovom periodu izvezeno je voća i povrća za 217 miliona eura, dok je vrednost uvoza bila 120 miliona eura, tako da smo i tu zabeležili suficit od 100 miliona eura. Za pet meseci ove godine u Srbiju je uvezeno poljoprivredno-prehrambenih proizvoda za 543 miliona eura, što predstavlja povećanje od četiri posto u odnosu na isti period pethodne godine. Hranu smo najviše uvozili iz EU (66 posto), CEFTA (11 posto) i ostalih zemalja (25 posto), pri čemu se uvoz iz ostalih zemalja pre svega bazira na uvozu kafe, čaja i začina – rekla je Bogosavljević Bošković.
Srpska ministarka poljoprivrede je navela i da se pozitivan spoljnotrgovinski bilans beleži i kod mleka i mlečnih proizvoda, ali manji nego prošle godine. Tržište CEFTA bilo je značajno za naš izvoz mleka i mlečnih proizvoda prošle godine, ali su viškovi iz EU sada zauzeli mesto na tom tržištu, što je smanjilo prostor za našu robu.
– Kada je reč o zaštitnim merama na uvoz mleka i mlečnih proizvoda, njihove efekte tek treba sagledati u narednom periodu, iako su oni već primetni i pozitivni kod maslaca i pojedinih tarifnih linija sira. Takođe, i za pojedine vrste voća i povrća (jabuke, višnje, jagode, papriku, paradajz krastavac…) i posle isteka tranzicionog perioda, odnosno 2014. godine, zadržane su određene zaštitne mere, bilo konstantne, bilo sezonske – napomenula je Bogosavljević Bošković.
Оставите одговор