Na sve više nemačkih terasa i balkona mogu se videti solarni paneli, koje građani instaliraju kako bi smanjili troškove električne energije. Pored toga, na ovaj način se doprinosi i očuvanju klime, mada se opravdano postavlja pitanje da li se sve to isplati?
Po podacima Savezne agencije za mreže, u prvom tromesečju ove godine broj prijavljenih mini solarnih postrojenja na terasama povećan je sedam puta u odnosu na isti period prošle godine. Stručnjak za solarne module Kristijan Ofenhojzle procenjuje da bi do 2030. moglo da bude instalirano 12 miliona takvih mini-postrojenja. Na njegovom sajtu „MachDeinenStrom.de“ svi zainteresovani mogu da se informišu o mogućnostima koje pružaju takva postrojenja. Kako kaže, ukoliko se taj trend nastavi, za sedam godina bi svaki četvrti stan u Nemačkoj mogao da ima svoje panele.
Ovaj trend je zabeležen i u milionskoj kineskoj metropoli Hangdžouu, gde se paneli veoma često postavljaju na velike stambene zgrade u kojima se stanovi iznajmljuju, navodi Hans-Jozef Fel iz firme „Energy Watch Group“. I najveći italijanski snabdevač električnom energijom „Enel“ propagira takvu vrstu proizvodnje struje za vlastite potrebe, a veliko interesovanje za nabavku panela koji se lako instaliraju, Ofenhojzle je uočio i u drugim evropskim zemljama poput Poljske, Francuske, Holandije, Velike Britanije, Austrije, Švajcarske i Mađarske, prenosi Dojče vele.
Inače, balkonska postrojenja imaju najčešće jedan do tri solarna panela koja se pričvršćuju na spoljni zid, terasu, negde u bašti ili na krovu, a mogu ih koristiti i oni koji stan iznajmljuju, uz dozvolu stanodavca. Ovakve aparate za proizvodnju struje, čovek može i sam da instalira, bez pomoći električara ili nekog drugog zanatlije. Dobijena jednosmerna struja se iz panela sprovodi do invertera u kojem se pretvara u naizmeničnu, a potom se preko običnog utikača u zidu uvodi u kućnu mrežu. Ovako dobijena struja se troši u domaćinstvu, a višak može da ode u javnu mrežu.
Četvoročlano domaćinstvo u Nemačkoj troši oko 4.000 kilovat sati struje godišnje, a dvočlano oko 1.500. Dobro usmereni solarni modul od 400 vati može tokom proleća i leta da proizvede oko 320 vati, ukoliko je malo oblačno, samo polovinu, a ako je veoma oblačno, samo oko 50 vati. Tokom jeseni i zime, ukoliko je vedro, ovakav modul može da proizvede oko 160 vati, a ako je veoma oblačno, samo oko 20 vati, što bi značilo da balkonski panel može da nadoknadi samo mali deo potrebne struje.
Balkonsko solarno postrojenje sa jednim do tri panela u Nemačkoj košta između 400 i 1.200 eura. Ako je cena struje između 30 i 50 centi po kilovat satu, troškovi nabavke se amortizuju za šest do devet godina. Nakon toga bi proizvedena struja bila besplatna još najmanje desetak godina, budući da solarni moduli obično imaju rok trajanja oko 25 godina, a sklop za pretvaranje jednosmerne u naizmeničnu struju oko 15 godina, procenjuje Tomas Zeltman iz Saveza za solarnu privredu u Berlinu.
Postavljanje balkonskih solarnih postrojenja dozvoljeno je u Evropskoj uniji u 25 od 27 zemalja članica, a nije omogućeno samo u Belgiji i Mađarskoj. Uvođenje do 800 vati solarne energije preko utičnice u mrežu u domaćinstvu smatra se tehnički neproblematičnim. Vodovi struje u domaćinstvu obično su predviđeni za struju do 3.500 vati i zato nemački Stručni savez elektrotehnike i elektronike (VDE) ne vidi da tu postoji bilo kakav problem. I nemačka savezna vlada smatra da takva mala postrojenja mogu doprineti energetskom zaokretu, zbog čega bi trebalo da bude pojednostavljeno izdavanje dozvola za instalaciju, a snaga modula povećana sa sadašnjih 600 na 800 vati.
Оставите одговор