Emilija Stefanović, direktorka Fonda za podršku investicijama Vojvodine (VIP fond) izjavila je da su nemačke kompanije u severnu srpsku pokrajinu do sada uložile blizu milijardu eura i zaposlile više od 11.200 radnika.
U razgovoru sa delegacijom Berlinskog novinarskog kluba Stefanović je naglasila da je Nemačka najveći investitor u Vojvodini i objasnila da su nemačke kompanije do sada najviše ulagale u sektore automobilske industrije, u metalsko-mašinski sektor, kao i u farmaceutsku i prehrambenu industriju, prenosi agencija „Beta“.
Delegaciju Berlinskog novinarskog kluba čini 16 novinara iz različitih medija kao što su „Frankfurter Allgemeine Zeitung“, „Deutsche Welle“, „Berliner Zeitung“ i drugih. Tokom posete Vojvodini novinari iz Nemačke razgovarali su sa predstavnicima pokrajinske Skupštine i Vlade, Fonda za podršku investicijama Vojvodine i nemačkih kompanija koje posluju u Srbiji.
Tom prilikom direktor kompanije „Fresenius medikal ker“ iz Vršca Vojislav Bugarski naveo je da ova kompanija trenutno zapošljava oko 600 radnika, a da radovi na izgradnji nove proizvodne hale u Tehnološkom parku u Vršcu teku po planu. Po njegovim rečima, ova investicija ima veliku podršku Vlade Vojvodine i VIP fonda, a do sada je završeno 85 posto radova. Kako je planirano, nova hala od preko 15.000 kvadratnih metara trebalo bi da bude gotova u novembru ove godine.
Menadžerka za komunikacije kompanije „Siemens“ Jovana Žuržin kaže da trenutno imaju 1.150 angažovanih radnika, od kojih 1.000 radi u fabrici vetroparkova u Subotici. Ova kompanija u prethodnoj godini imala je, kako kaže, 68 miliona eura ukupnih prihoda, a ukupan iznos novih porudžbina vredi 82 miliona eura. U fabrici vetrogeneratora u Subotici vrednost proizvodnje u 2013. godini iznosila je 160 miliona eura, dok je proizvodni program ove fabrike u potpunosti namenjen stranom tržištu, navela je Jovana Žuržin.
Predsednik Vlade Vojvodine Bojan Pajtić u razgovoru sa nemačkim novinarima istakao je da je za Vojvodinu važno da uspostavi dobru saradnju sa evropskim regionima u okviru „Dunavske strategije“, jer se tu nalazi mogućnost za ekonomsko-socijalni razvoj.
Оставите одговор