Moć u Evropi trenutno se nalazi u rukama Nemačka, ne u Briselu, Parizu ili Londonu, a kriza koja i dalje traje u zoni eura samo pojačava takav stav analitičara.
U strahu da bi ujedinjenje Nemačke dovelo do njene prevlasti u Evropi, nekadašnja britanska premijerka Margaret Tačer izjavila je posle pada Berlinskog zida 1989. godine, kako su „Nemci dva puta pobeđeni, a eto ih ponovo dolaze“. U vreme najveće krize u zoni eura 2012. godine, nemačku kancelarku Angelu Merkel Grci su u Atini dočekali neprijateljski, s nacističkim slikama, smatrajući da njen predlog o strogim merama štednje predstavlja direktan nalog Berlina.
– Pre pada Berlinskog zida Nemačka je bila u senci Evrope, a sada je njen centar, u geografskom, privrednom i političkom smislu. Nemačka je jezgro i glavni pokretač Evrope. Tokom finansijske krize, Berlin je bio najvažnije mesto u Evropi, a ne Brisel – izjavio je za agenciju „Frans pres“ Karel Lano, direktor Centra za evropske političke studije u Briselu.
Ujedinjena Nemačka postala je vodeća ekonomska sila Evropske unije (EU), sa više od 27 posto proizvodnje u evrozoni, pa je u ekonomskom smislu ona i najpozvanija, više od svih drugih evropskih partnera, da spašava zemlje u ogromnim dugovima. Međutim, strahujući da će njeni birači biti nezadovoljni, Merkelova je u početku nerado koristila novac poreskih obveznika za fond namenjen spasavanju evropske valute, zbog čega je dobila nadimak „Gospođa Ne“. Na kraju je ipak popustila, obećavši podršku Nemačke za uspostavljanje „finansijskog zida“ koji će štititi ekonomski krhke zemlje. Istovremeno, ona je preuzela vođstvo nad malom grupom zemalja, pretežno u severnoj Evropi, od kojih je zahtevala stroži fiskalni nadzor i nepopularne mere štednje.
Analitičari ističu da sadašnja moć Nemačke proističe iz njenog nedavnog ekonomskog uspeha, dok je početkom 2000-ih ona još smatrana „bolesnikom“ Evrope. Pozivajući se na dugoročne privredne probleme u Nemačkoj, posebno na pad stope nataliteta, Karel Lano kaže da je snaga Berlina verovatno samo privremena. Po njegovim rečima, i pored ekonomske slabosti Francuske, „francusko-nemački par“ ponovo je postao tradicionalni „motor Evrope“, iako je takav par „neuravnotežen“.
Ekonomska kriza u Evropi ojačala je ulogu Nemačke, pa želju Berlina da preuzme i vodeću ulogu na međunarodnoj sceni, mnogi osuđuju. Na Nemačku se u spoljnoj politici gleda kao na dominatnu sila u Evropi, što je Merkelova pokazala u razgovorima sa Vladimirom Putinom. Ona se od početka ukrajinske krize sastajala sa predsednikom Rusije daleko češće od bilo kojeg drugog evropskog lidera.
Međutim, Nemačka je unutar Unije kritikovana zbog svog „stidljivog“ stava povodom krize na Bliskom istoku. Francuska je bila jedna od prvih zemalja koja se u Iraku i Siriji uključila u borbu protiv ekstremista „Islamske države“, dok je Nemačka svoj angažman ograničila na obuku kurdskih boraca. Lano smatra da je Nemačka voljna da preuzme vodeću ulogu na svetskoj sceni, ali da na taj način sprečava Evropu da to postane, jer Nemačka, kao vodeća sila u Evropi može da se usprotivi ovakvoj težnji.
Оставите одговор