Narodna banka Srbije donela je novi propis koji dužnicima omogućava još jedan zastoj u otplati kredita, a odnosi se na dužničke obaveze koje dospevaju od 1. avgusta do 30. septembra ove godine.
Prema rečima viceguvernera NBS Željka Jovića, banke i davaoci finansijskog lizinga u Srbiji od danas su dužni da do petka, 31. jula, svojim klijentima ponude zastoj u otplati obaveza, prenosi TV Prva.
– Odlukom NBS se omogućava zastoj u plaćanju obaveza fizičkim i pravnim licima po osnovu kreditnih proizvoda, ali i po osnovu finansijskog lizinga u periodu od 1. avgusta do 30. septembra – objašnjava Jović i napominje da izuzetak predstavljaju klijenti koji imaju dospele obaveze u julu, a koji takođe mogu ući u program ovog moratorijuma.
On je objasnio da su u naredna tri dana banke u obavezi da na svojim internet-prezentacijama predstave ponudu sa odgovarajućim primerima iz kojih se može zaključiti šta moratorijum obuhvata. Ako ne žele da uđu u program moratorijuma, klijenti treba da se jave banci do 10 avgusta, a ukoliko žele i prihvataju program, ne treba da rade ništa, jer će, kaže Jović, biti automatski uključeni.
U periodu trajanja moratorijuma, u ovom slučaju tokom dva meseca sa izuzetkom jula, obračunavaće se redovna kamata na obaveze koje postoje prema banci, odnosno davaocu finansijskog lizinga, što znači da neće biti naplate. Po isteku moratorijuma ova kamata će biti dodata na anuitete ravnomernim raspoređivanjem tokom celog preostalog perioda otplate, koji će biti produžen za dodatna dva meseca.
– Sigurno je da će nakon prestanka perioda zastoja u otplati kredita rate biti uvećane za kamatu koja je obračunata tokom ovog perioda i raspoređena na preostali period otplate. Koliki će tačno iznos biti videće se kroz primere koje će banke predstaviti u svojim prezentacijama. Nezahvalno je govoriti o konkretnim iznosima imajući u vidu da će to zavisiti od visine kamatne stope u određenoj banci, dužine i preostalog perioda otplate, kao i drugih elemenata koji utiču na visinu rate – objašnjava Jović.
Viceguverner NBS kaže da to ne treba da brine klijente tokom donošenja odluke, jer će u prezentaciji banaka morati da postoji primer koji će im biti dovoljno reprezentativan da na osnovu njega mogu da odluče da li im moratorijum odgovara ili ne.
Оставите одговор