Cena zlata je već premašila nivo od 1.900 dolara za uncu, što je za 30 procenata veća vrednost nego što je bila tokom fluktuacija na finansijskim tržištima u martu, koja, naravno, nisu zaobišla ni plemenite metale, piše SEEbiz.
Međutim, od tada je trend jačanja vrednosti isključivo uzlazni, što je prvenstveno zbog vanrednih mera likvidnosti centralnih banaka i očekivanja da će takva praksa na kraju dovesti do veće inflacije, odnosno stagflacije, koju karakteriše anemični privredni rast i rastući nivo cena. Takođe, traženi prinosi obveznica, koji mogu biti alternativa ulaganju u zlato, sada su u nekim slučajevima čak i negativni, pa investitori rađe kupuju plemenite metale.
Na rast tržišta plemenitih metala, od kojih najsnažnije raste cena srebra, sa vrednošću od preko 23 dolara po unci, poslednjih dana je uticao i slabiji dolar i nagli porast inficiranih korona virusom u svetu (rekordnih 290 hiljada u petak), jer koči ekonomski oporavak i povećava verovatnoću novog talasa zatvaranja. Naime, pomama za zlatom u ekonomiji i ne predstavlja ništa drugo do jasan signal da su globalni ekonomski sistem i svetski poredak u ozbiljnom problemu.
Bank of America je već u aprilu povećala ciljanu cenu zlata u sledećih 18 meseci na 3.000 dolara. Exchange-traded funds (ETF) koji u svom portfelju imaju zlato dobijaju na vrednosti već osamnaest nedelja uzastopce i to je najduža takva serija od 2006. godine.
Оставите одговор