Sudeći prema podacima Agencije za privredne registre (APR), u Srbiji je od januara do kraja juna ove godine osnovano oko tri i po hiljade preduzetničkih firmi manje nego u istom periodu prošle godine, dok je istovremeno i za oko šest hiljada manje preduzetnika koji su bili prinuđeni da ugase svoj privatni biznis. Na tržištu opstaju samo oni koji mogu da se u prvih pet godina izbore sa plaćanjaem mnogobrojnih državnih nameta, sporim birokratskim procedurama i nelojalnom konkurencijom, prenosi „RTS“.
– Privatni posao nije lak. Moja koleginica je trenutno na odmoru, pa ja preuzimam posao i radim po ceo dan. Isto tako i ona mene menja kada ja ne radim, jer radnja ne sme da se zatvara, mada su problemi mnogobrojni i svakodnevni – priča frizerka Milica Antić koja je pre 16 godina od uštedevine pokrenula privatan posao i otvorila salon.
Ona napominje da je kupovna moć ljudi u Srbiji sve manja i manja i da zbog toga cene ne smeju često da se menjaju. Kako kaže, prinuđeni su da mnogo rade, da budu zadovoljni skromnom zaradom, kao i da državi isplaćuju deo koji joj po zakonu pripada.
Da bi se mali uslužni posao pokrenuo u Srbiji potrebno je uložiti od tri do deset hiljada eura, zavisno od potrebnog znanja i iskustva, kupovine ili iznajmljivanja, kao i samog izbora, lokacije ili vrste opreme, dok za uspeh posla niko ne garantuje.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku ističe da u Srbiji trenutno ne postoji bilo kakva kreditna podrška države. Država je odustala od „start ap“ kredita pre četiri godine, a banke takođe ne kreditiraju početnike u biznisu. On ističe da je preduzetnik, u suštini, u takvoj situaciji prepušten sam sebi i tržištu na kome imamo i nisku kupovnu moć i visoku sivu ekonomiju, ili tačnije rečeno, visoku konkurenciju iz sive zone.
– Do 2008. godine bilo je potrebno četiri do šest godina rada da se vrati novac uložen u osnivanje firme, a danas taj period iznosi deset godina. U takvoj situaciji država bi morala da obrati pažnju i podstiče svoje građane da pokreću privatni biznis tako što će prvo prilagoditi finansijski sektor. To bi podrazumevalo drastično smanje poreza i doprinosa, kao i ponovno uvođenje subvencija kojima bi se pomogao rad i opstanak tih preduzeća – kaže Nebojša Miletić iz Unije poslodavaca Srbije.
Sada se u Srbiji preduzetništvom bavi oko 330 hiljada ljudi, a uslužni biznis je i dalje najatraktivniji. Statistika govori da se najčešce otvaraju, ali i zatvaraju, restorani, kafići, male radnje i frizerski saloni.
Оставите одговор