Izvoz srpskih malina dostigao gotovo 300 mil. €

U prvih sedam meseci ove godine Srbija je izvezla maline u vrednosti od gotovo 300 miliona eura, što je za oko 50 miliona eura više u odnosu na prošlu godinu, iako se količine smanjuju, budući da je Srbija prošle godine u ovo vreme već izvezla 66.000 tona, a ove tek 44.000 tona.

– To ukazuje na visoku cenu na svetskim tržištima, ali i da pada standard građana u svetu, čim se manje kupuje. Ali, pretpostavljam da će se ovaj izvoz svakako realizovati u narednom periodu, jer idu i novogodišnji praznici, kada je izvoz veći i kada su rezultati još bolji – rekao je za Tanjug savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković.

On je dodao da se i kod povratrske proizvodnje beleži izvoz i rast cena. Kako je rekao, najviše je poskupeo krompir, ali to je očekivano, jer smo imali veliku sušu tokom godine i pad proizvodnje zbog nešto lošije cene prethodne godine, što je sve uslovilo porast cena krompira. To, kako ističe, znači da će biti motiva za proizvođače da u narednim godinama ulažu u proizvodnju tog povrća.

– Što se tiče suncokreta i drugih žitarica, koje su deficitarne u svetu, Srbija sa tim nema nikakav problem. Imamo svih žitarica dovoljno za naše potrebe, naravno tu ne pominjemo pirinač, jer te proizvodnje nema kod nas, pošto je bilo zanimljivih situacija gde se pominjalo zašto je pirinač uvozni, a on mora biti uvozni. Kada je reč o suncokretu, pšenici, kukuruzu i soji, svega toga ćemo imati dovoljno – istakao je Đaković.

On je rekao da ćemo imati „nešto žitarica” i za izvoz, kao i da imamo prelazne zalihe, izrazivši očekivanje da će cene biti stabilne u narednom periodu. Kako je podsetio, poskupljenje goriva, đubriva i svega ostalog dovelo je do rasta cena proizvoda ali, istakao je, treba imati u vidu i da će Srbija imati dobre izvozne rezultate, jer su ti proizvodi poskupeli na svetskim tržištima.

– Praktično, ono što zovu uvezena inflacija zastupljeno je i kod nas. Sa jedne strane, ta inflacija je dobra za naše izvoznike i naše proizvođače, ali nije dobra za kupce. Međutim, mi jednostavno živimo u takvom trenutku – rekao je Đaković i dodao da je Srbija obezbedila dovoljne količine đubriva za predstojeću setvu.

On je podsetio na najave da će se naredne godine drastično više posejati pšenice, pod pretpostavkom da bi kukuruz mogao ponovo da podbaci i s obzirom na to da su poljoprivrednici izgubili poverenje u proizvodnju kukuruza, pa se okreću ozimim žitaricama.

– To sve neće uticati drastično na naše tržište, jer sejemo između 950 hiljada i milion hektara kukuruza, pa je on i dalje kod nas vodeća kultura. U ovoj godini je bila povećana proizvodnja i uljane repice, ječma i ovsa, zbog čega je povećana potražnja za semenom ovih kultura i praktično ga je teško naći – naveo je Đaković.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

Оставите одговор