Iz Srbije svake godine u inostranstvo ode više od 32 hiljade ljudi, a sudeći prema statističkim podacima, najveći broj naših sugrađana odlazi za Nemačku. Više od četiri hiljade naših sugrađana svake godine odlazi u Austriju, zbog čega ne treba da čudi podatak da je Srbin svaki deseti stanovnik Beča. Na trećem mestu najpoželjnijih država u koje se iseljavaju građani Srbije nalazi se Slovenija.
Ekonomista Đorđe Lukić, završio je i osnovne i master sudije sa najboljim ocenama, nakon čega je posao tražio u Srbiji skoro godinu dana, a sada svoju šansu za normalan život vidi van granica naše zemlje.
– Ako ste jednostavno ambiciozni i ako želite da izvučete maksimum iz sebe, onda posle tražite maksimum i od drugih, a samim tim to podrazumeva maksimum tržišta. Ako nemate uslove ovde, onda uvek tražite gde možete da se usavršite na pravi način – objašnjava svoju odluku Lukić, a prenosi „RTS“.
Po podacima Zavoda za statistiku, iz Srbije godišnje u inostranstvo ode na usavršavanje više od 700 visoko obrazovani mladih ljudi. Pre četiri decenije u inostranstvo je sa diplomom fakulteta odlazilo dva posto emigranata, a danas je taj broj porastao na 15 procenata.
– To svakako ima negativne implikacije, kako na ekonomskom, demografskom, tako i na intelektualnom nivou, što znači da to svakako predstavlja gubitak za Republiku Srbiju. Statistika tako govori da imamo bolju obrazovnu strukturu među onima koji su otišli van granica zemlje, nego među onima koji su ovde ostali – navodi Snežana Lakčević iz Republičkog zavoda za statistiku.
Demograf Vladimir Nikitović smatra da se radi o dvostrukom gubitku. Po njegovim rečima država u ovom slučaju sa jedne strane nema dovoljnu reprodukciju za obnavljanje stanovništva, jer odlaze oni koji nose tu reprodukciju, a sa druge strane oni sa sobom odnose i ekonomski prosperitet u drugu državu, pa će za zemlje poput naše to predstavljati izuzetno veliki izazov u narednom periodu.
Najveći broj diplomaca iz Srbije odlazi sa završenim ekonomskim fakultetom, medicinskim, stomatološkim i elektrotehničkim. Paradoks je da upravo za stručnjacima ovih profila zanimanja vapi i naše tržište rada, pa je posao jedino što bi moglo da ih zadrži u zemlji.
– Naši stručnjaci odlaze iz zemlje u potrazi za poslom i boljim uslovima rada. Iako našem tržištu nedostaju ovi profili zanimanja, plate u inostranstvu su daleko bolje, kao i uslovi života i rada. Ukoliko naši poslodavci žele da imaju stručnu i sposobnu radnu snagu, moraju da se potrude da takvim radnicima obezbede adekvatnu naknadu i uslove za rad i usavršavanje. Osnovni razlozi za malu pokretljivost stručne radne snage u Srbiji između gradova i regiona, upravo su loša primanja i neadekvatni uslovi koje poslodavci nude u zamenu za profit koji očekuju da im takvi radnici obezbede. Naši poslodavci radije otpuštaju radnike i zapošljavaju nove, umesto da ulažu u poboljšanje njihovih uslova života i permanentno stručno usavršavanje, upravo onako kako to strane kompanije rade i u svetu, ali i kod nas – kažu u Nacionalnoj službi za zapošljavanje.
Оставите одговор