Značaj geotermalnih voda za privredu Srbije – naziv je teme okruglog stola koji je Odbor Srpske akademije nauka za selo (SANU) organizovao u Lukovskoj banji, da bi skrenuo pažnju javnosti i privrede na velike mogućnosti korišćenja geotermalnih voda u Srbiji, kako u zdravstvenom turizmu, tako i u poljoprivredi, prenosi novosadski „Dnevnik“.
Žarko Ilin i Miladin Brkić, profesori novosadskog Poljoprivrednog fakulteta podsetili su da je popisom poljoprivredne delatnosti iz 2012. godine, evidentiran i stalni zaštićeni prostor (plastenici i staklenici) u kojima se povrće i cveće na taj način gaji na 2.421,8 hektara. Od ukupne površine, na 40,8 ha nalaze se staklenici, a na oko 30 ha plastenici s dopunskim zagrevanjem.
– Čak i taj zaštićeni prostor u Srbiji greje se na drva i gas, ili biomasom, a moglo bi ga grejati termalnim vodama koje bi na taj način imale poseban značaj u proizvodnji povrća i cveća. Po računici se vidi da su ulaganja u klasični sistem grejanja i sistem grejanja sa geotermalnom vodom gotovo ista, bez obzira na temperaturu i izdašnost bušotine. Uz to, cena geotermalne vode kao energenta nešto je niža od klasičnih goriva, navodi profesor Ilin.
Branislav Gulan, član Odbora SANU za poljoprivredu, naglasio je kako se procenjuje da u Srbiji ima čak 360 izvorišta termalnih i termomineralnih voda, a da je trenutno njihova iskorišćenost tek deset posto. On je naveo da je pre dva meseca u Vranju potpisan Sporazum o saradnji sa mađarsko-austrijskom kompanijom „CVP“ o izgradnji postrojenja za zagrevanje plastenika i drugih objekata koji koriste obnovljive izvore energije.
– Kompanija koja se bavi korišćenjem geotermalne energije odabrala je Vranjsku banju zbog vode čija je temperatura od 94 do 110 stepeni celzijusa. Tu planiraju da naprave staklnenike na oko tri hektara zemljišta koje će obezbediti grad, uposliće 240 ljudi, a cela investicija vredna je oko 100 miliona eura. Ovakva ulaganja jesu način da Srbija iskoristi svoje prirodno bogatstvo i unapredi poljoprivredu – naveo je Gulan i naglasio da bi se po pitanju iskorišćavanja geotermalnih voda u poljoprivredi Srbija mogla ugledati na susednu Mađarsku u kojoj se još od 1967. godine praktikuje korišćenje geotermalih voda za zagrevanje staklenika i plastenika.
– Mađarska država je finansirala bušenje zemljišta, a poljoprivrednim preduzećima davala je bušotine na eksploataciju, uz minimalne obaveze prema državi. Zbog toga je danas geotermalna voda kao energent malo jeftinija od zemnog gasa. Srbija pruža podršku projektima koji bi se bavili eksploatacijom geotermalnih voda, ali za sve to treba i novac. Ne sme se zaboraviti da upotrebom geotermalnog potencijala za zagrevanje plastenika i staklenika, ili za zagrevanje poljoprivrednih gazdinstava, dolazi do smanjenja potrošnje fosilnih goriva i smanjenja cene grejanja ovih objekata, a sve to podstiče razvoj povrtarstva i voćarstva. To je ono što nam treba i na čemu moramo raditi, kada nam je već priroda dala takvo bogatstvo kao što su geotermalne vode – objasnio je Gulan.
Оставите одговор