Za treći moratorijum otplate kredita u Srbiji pristiglo je ukupno oko 32.000 zahteva koji se odnose na dug od oko 600 miliona eura, od čega je, prema poslednjem preseku, odobreno oko 9.000 zahteva za zastoj 90 miliona eura kredita.
Generalni sekretar Udruženja banaka Srbije Vladimir Vasić podseća da se prijave za treći moratorijum mogu podneti do kraja aprila i navodi da je u prvom moratorijumu ukupno dugovanje iznosilo 2 milijarde eura, u drugom oko milijardu, a sada je još manje.
– To znači da dobar deo prvirede i građana izvršava svoje obaveze, da je postignuta likvidinost i da postoji mogućnost da se plaćaju obaveze, što je dobro i za klijente i za banke, jer je lakše prebroditi krizu kada je bankarski sektor stabilan i likvidan – naglasio je Vasić.
On je objasnio da se klijenti za moratorijum prijavljuju banci, gde popunjavaju formular i podnose zahtev i, ako ispunjavaju kriterijume, mogu da dobiju olakšice, odnosno zastoj u otplati kredita na minimum šest meseci. Za taj period se obračunava, ali se ne naplaćuje kamata, mada klijenti, kako kaže, mogu da plaćaju i samo kamatu da bi im bilo lakše nakon isteka moratorijuma.
– Rata u moratorijumu ne sme da bude veća nego što je bila pre podnošenja zahteva. Reprogramiranje se ne plaća, tako da po tom osnovu nema dodatnih troškova. Da bi zahtev bio prihvaćen potrebno je ispuniti jedan od dva predviđena uslova, a to je ili da je klijent 15. decembra 2020. godine bio u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, odnosno više od 1.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu, ili da je u momentu podnošenja zahteva imao status nezaposlenog lica – kaže Vasić.
Olakšice u otplati kredita može da dobije i dužnik koji je u poslednja tri meseca ostvario prosečan prihod (zarada ili penzija) ispod prosečne zarade i ako mu stepen kreditne zaduženosti (mesecni anuiteti kredita, pet posto limita dozvoljenog prekoračenja i limita za kreditne kartice) prelazi 40 posto prosečnog neto mesecnog prihoda u poslednja tri meseca, dok je prosečan mesečni prihod manji za 10 posto ili više u odnosu na prihode pre 15. marta 2020. i pri tome u poslednja tri meseca ne prelaze 120.000 dinara.
Vasić kaže da pravna lica i preduzetnici ispunjavaju uslove ukoliko su 15. decembra 2020. godine bili u docnji dužoj od 30 dana u materijalno značajnom iznosu, a to je iznos veći od jedan posto potraživanja banke, ili preko 10.000 dinara po bilo kom kreditnom proizvodu. Takođe, olakšica se može ostvariti i ako je u periodu do dana podnošenja zahteva poslovni prihod dužnika (promet za preduzetnike paušalce) bio manji za i preko 15 posto u 2020. godini, u odnosu na poslovni prihod iz istog perioda prethodne godine.
Оставите одговор