Najnoviji podaci pokazuju da je u Srbiji tokom 2024. godine stranim državljanima izdato gotovo 80.000 radnih dozvola, što je znatan porast u odnosu na prethodne godine. Najviše stranaca pristiže iz zemalja poput Rusije, Kine, Indije, Turske i Nepala, kako bi u Srbiji radili na poslovima vozača gradskih autobusa, kopanja kanala za gas ili kanalizaciju, skupljanja smeća, kao i u specijalizovanim trgovinama ili na dostavi hrane.
Gastarbajteri iz zemalja takozvanog Trećeg sveta stižu i na naše prostore, dok naši radnici odlaze na rad u zemlje Evropske unije. Najveći priliv stranih radnika je u velike gradove, gde smo se već uveliko navikli na kineske restorane i supermarkete sa isključivo kineskom prehrambenom robom, piše novosadski Dnevnik.
Nepalci su često angažovani u različitim sektorima, uključujući reciklažnu industriju, a u nekoliko navrata ih je zapošljavao i beogradski javni prevoz. Takođe, JP Komunalac iz Pirota je preko javnih nabavki za usluge agencija za angažovanje radnika potraživao strance za poslove referenta, automehaničara, čistača i vozača. Ipak, konkretni podaci o zapošljavanju stranaca u našim javnim preduzećima nisu široko dostupni, pa se ne zna konkretno koliko ih je zapravo.
Ove ekonomsko-radne migracije nisu ni slučajne ni nekontrolisane, budući da je sve više firmi koje se oglašavaju na društvenim mrežama, a kojima je osnovna delatnost upravo „uvoz-izvoz“ radne snage, odnosno savetovanje i pomoć pri zapošljavanju inostranih državljana u celoj Evropi, ali najviše u zemljama Evropske unije.
Privatne agencije u njihovo ime raspisuju konkurse i biraju kandidate, pomažu oko izdavanja viza i radnih dozvola, i nude pomoć i savetovanje radnika za što bolju i bržu adaptaciju u lokalnoj sredini. S druge strane, firme treba da obezbede dokumentaciju, poput ugovora o radu i pozivnog pisma, koja je neophodna za izdavanje radne vize za kandidata.
Agencije biraju radnu snagu preko lokalnih partnera iz Indije, Bangladeša, Nepala, Šri Lanke, Filipina, Kameruna, pa čak i iz Katara, Egipta i Pakistana. Uglavnom se radi o nisko ili srednjekvalifikovanim radnicima koji se zapošljavaju u građevinarstvu, ugostiteljstvu, automobilskoj industriji, poljoprivredi, prehrambenoj industriji, zdravstvenom sektoru i u oblasti socijalnog staranja.
Troškovi agencije za posredovanje pri zapošljavanju stranih radnika u Srbiji variraju u zavisnosti od nekoliko faktora – broja radnika, trajanja angažmana i specifičnih usluga koje agencija pruža. Neke agencije naplaćuju proviziju kao procenat od bruto zarade radnika, druge mogu imati fiksne troškove po radniku, dok neke formiraju cenu na osnovu bruto cene radnog sata, koja uključuje sve poreze, doprinose i proviziju agencije. Ukupan trošak se tada računa množenjem bruto cene po satu sa brojem ostvarenih radnih sati, uz dodatak PDV-a.
Ni tačan broj stranih radnika u srpskom IT sektoru nije precizno dokumentovan u dostupnim izvorima. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku (RZS), u četvrtom kvartalu 2024. godine sektor Informisanje i komunikacije beleži rast zaposlenosti od 4.160 lica u odnosu na isti period prethodne godine. Među ovim strancima prednjače Rusi, koji su došli u Srbiju prvenstveno iz političkih razloga, a zatim i Indijci, koji su jedna od najbrže rastućih nacija u IT sektoru.
Oni u našu zemlju dolaze iz više razloga, pre svega jer smo na granici Evropske unije, beležimo kontinuirani rast u IT industriji, sa ukupno 104.000 zaposlenih, a taj broj se svake godine povećava za nekoliko hiljada, imamo povoljnu radnu i društvenu klimu i veliki broj stranih kompanija koje predstavljaju otvorena vrata za dalju migraciju u EU ili SAD.
Оставите одговор