U Nemačkoj olakšano priznavanje diploma stranaca?

made-in-germany-rs-diploma

Promena statusa pomoćne radne snage u kvalifikovanu u Nemačkoj, mogla bi biti ostvariva za strance, ukoliko iskoriste mogućnost za priznavanje svojih diploma stečenih u domovini.

Firma „Randšad“ koja se bavi iznajmljivanjem radnika i posredovanjem u pronalaženju radne snage, ima pod ugovorom oko 50.000 radnika širom Nemačke. Oko 45 posto njih su pomoćni radnici. Štefen Rudolf, član sindikalnog saveta u ovoj firmi, kaže da se za njegove kolege isplatila odluka da pokrenu proces priznavanja ranije stečenih diploma.

– Firma nema precizna saznanja koliko naših radnika ima diplome stečene u svojim domovinama. Kad se prijavljuju kod nas, na prvom razgovoru možemo da saznamo koje kvalifikacije i kompetencije imaju. Ukoliko steknemo utisak da ima mogućnosti, pomažemo im da prikupe sva dokumenta i zajednički pokrećemo proces priznavanja diploma, a firma pokriva te troškove. Nakon nostrifikacije njihovih diploma radnici su veoma zadovoljni što više ne moraju da rade kao pomoćnici, već kao kvalifikovani radnici, jer se takav rad plaća više – objašnjava Rudof i ističe da firma, sama ili uz pomoć državne „Agencije za rad“ čak i finansira dokvalifikaciju, ukoliko je to potrebno, prenosi „Dojče vele“.

I manje firme u Nemačkoj podržavaju svoje radnike u ovom procesu, na primer preduzeće „Horst Buš Elektrotehnik GmbH“ iz Hamburga, platilo je troškove priznavanja diploma za trojicu svojih radnika iz Velike Britanije, Poljske i Bugarske. Njih trojica sada mogu da rade na gradilištu kao električari, jer ovo zanimanje u Nemačkoj nije zakonski zaštićeno i za takav posao nije potrebna neka posebna diploma. Ipak, ne sme svako da radi na električnim vodovima, a i firma koja ima kvalifikovane radnike može drugačije da se postavi na tržištu.

– Firmama su za određene poslove potrebni stručni radnici. U suprotnom, osiguravajuće kuće odbijaju da isplate odštetu u slučaju da dođe do nekih problema. Zato firme motivišu svoje radnike da pokrenu proces priznavanja diploma. Međutim, neke firme i nisu zainteresovane za priznavanje diploma, jer bi onda te radnike morale i više da plaćaju – priča Peter Kirner, savetnik u preduzeću „Mreža za integraciju uz pomoć kvalifikacije“ (Netzwerk IQ – Integration durch Qualifizierung).

U jednom izveštaju nemačkog Saveznog instituta za obrazovanje u privredi (BIBB) navodi se da klinike i starački domovi u Nemačkoj prijavljene za posao šalju na savetovanje o priznavanju diploma i pre bilo kakvih razgovora. Poslovi u zdravstvu i domovima za stare zakonski su strogo uređeni i njih mogu da obavljaju samo oni sa odgovarajućom kvalifikacijom, pa u ovoj branši postoji veliki nedostatak kvalifikovane radne snage.

Ipak, pitanje je da li se uvek isplati ulaganje više stotina eura u proceduru priznavanja diplome. Ne postoje tačni podaci o tome da li svi kojima se prizna diploma dobiju i veću platu ili bolje radno mesto. Jedno istraživanje „Agencije za rad“ pokazalo je da kod radnika kojima se prizna diploma stečena u inostranstvu, za trećinu opada verovatnoća da će raditi posao ispod svojih kvalifikacija, dok se njihovi prihodi povećaju za oko četvrtinu, kao i da pozitivan efekat ima čak i delimično priznavanje kvalifikacija.

Do 2018. godine, nemačka vlada će uz pomoć posebnog Evropskog socijalnog fonda, povećavati sredstva za savetovanje, kurseve jezika i dokvalifikaciju stranih radnika. Mari-Luis Vedern, referent u Odeljenjuu za priznavanje stranih diploma pri Ministarstvu obrazovanja, kaže da u firmama još ima mogućnosti za podršku ovom procesu, jer bi one mogle da finansiraju dodatnu obuku svojih radnika, da im za to daju slobodne dane ili bi i same mogle da angažuju izvođače kurseva.

Međutim, puno firmi sumnja da strane diplome isto vrede kao i nemačke, a Rudolf kaže da su neka znanja stečena u inostranstvu zastarela ili nepotpuna.

– Takve radnike mogli bi da pošaljemo na poslove koji nisu toliko zahtevni, mada bi sve to mogli da izbegnemo ako se u proces priznavanja diploma uvede test kompetencije. Na osnovu priloženih dokumenata, vlasti bi procenjivale koje su zajedničke tačke, a koje su razlike između zanimanja u inostranstvu i onog priznatog u Nemačkoj. Praktični test na radnom mestu, posebni testovi ili razgovori predviđeni su samo u izuzetnim slučajevima. Na primer, u sličaju azilanta koji nema nikakva dokumenta, takve procedure koštaju mnogo novca i nisu standardizovane – navodi Rudolf.

Grkinja Jevgenija Tolarou nalazi se na početku procedure priznavanja diplome pedagoga za decu sa posebnim potrebama, koju je stekla u Škotskoj. Ona već godinu dana živi u Nemačkoj i želi da radi u jednoj školi, sa decom zaostalom u razvoju.

– Sa svih strana čujem da se traži baš to zanimanje. Zbog toga sam mislila da će sve biti jednostavno. Međutim, sve se pokazalo mnogo težim. Raspitivala sam se u brojnim organizacijama. Neke nisu znale da me savetuju šta da radim sa svojom diplomom, a neke su mi dale potpuno pogrešne informacije – priča Jevgenija.

Informišite se jednom nedeljno o aktuelnim vestima - prijavite se na našu mejling listu

1 Komentar
  1. Nostrifikacija i priznavanje diplome su veoma bitni. Svaki čovek više voli da radi posao za koji je kvalifikovan nego da se traži u drugim zanimanjima, a kompanije su takođe na dobitku ukoliko imaju kvalifikovane radnike.

Оставите одговор