Da bi se građanin Srbije zaposlio u Nemačkoj u nekom od deficitarnih zanimanja, prvo mora da uspostavi kontakt sa zainteresovanim poslodavcem. Ako sa njim postigne dogovor o angažovanju, mora od njega dobiti i potvrdu o sklapanju ugovora o radu. Sa tom potvrdom, u nemačkoj ambasadi u Beogradu podnosi se zahtev za izdavanje radne vize.
Svaki stranac koji u Nemačkoj želi da radi bez ograničenja u medicinskoj struci u oblasti nege pacijenata (bolničar, medicinska sestra, pomoćnik medicinske sestre, patronažna sestra), nege starih lica, terapije (npr. fizioterapeut, maser), farmacije (apotekar, apotekarski pomoćnik, farmaceutsko-tehnički asistent), medicinske tehnike (medicinski tehničar, medicinsko-tehnički asistent na radiologiji ili u laboratoriji) ili hitne medicinske službe, mora od nemačke države dobiti potvrdu o kvalifikacijama za tu delatnost. Ta potvrda predstavlja ovlašćenje za rad i korišćenje odgovarajuće profesionalne oznake.
Za sva pomenuta zanimanja u Nemačkoj nije jednaka dužina školovanja. Za neka zanimanja je predviđeno dvogodišnje, a za neka trogodišnje školovanje. Stoga je tokom kontakta sa zainteresovanim poslodavcem potrebno ustanoviti da li su strane kvalifikacije kandidata koji želi da radi u medicinskoj struci, dovoljne da se u Nemačkoj automatski izda dozvola za rad. Nadležna kancelarija u Nemačkoj u tom slučaju proverava da li i u kojoj meri stečene kvalifikacije kandidata odgovaraju onima koje se stiču u Nemačkoj. Ukoliko se ustanovi da su kvalifikacije jednake, može se izdati dozvola za rad, jer se diploma priznaje kao jednaka nemačkoj. Prilikom rešavanja zahteva, pored samog školovanja, u obzir se uzima i eventualno radno iskustvo koje može da izjednači razlike između inostrane i nemačke diplome, ukoliko one postoje, prenosi „Dojče vele“.
Ukoliko između dve diplome postoje bitne razlike, kandidat može da bira između dve mogućnosti: da polaže diferencijalni ispit ili da pohađa poseban kurs koji se takođe završava ispitom. Sadržaj diferencijalnog ispita odgovara nemačkom državnom ispitu za negovatelje. Kurs može trajati maksimalno tri godine i završava se ispitom znanja stečenog za vreme njegovog pohađanja.
Traženi stepen poznavanja nemačkog jezika zavisi od poslodavca, ali i nadležne kancelarije koja izdaje dozvolu za rad. Uobičajeno je da se koriste oznake Evropskog referentnog okvira za jezike A1,A2,B1,B2 i C1 i C2. Takođe je uobičajeno da se lekarima proverava znanje na B2 nivou ili višem, a za ovde pobrojana zanimanja dovoljan je stepen B1 ili B2.
Za utvrđivanje kvalifikacija nadležnoj kancelariji je potrebno podneti: tabelarni prikaz biografije; potvrde o završenom školovanju (ili daljem stručnom osposobljavanju ako ga je bilo); potvrde o radnom iskustvu; potvrda o lekarskom pregledu; izjava o nekažnjavanju (u kojoj kandidat piše da nije u toku nikakav sudski postupak protiv njega, kao i potvrda o završenom kursu nemačkog jezika.
Ovo su zvanične informacije nemačkog Saveznog ministarstva za obrazovanje i istraživanje, kao i „Informacionog sistema za priznavanje stranih diploma i potvrda o stručnim kvalifikacijama Konferencije ministara kulture Nemačke“. Redakcija „Dojče velea“ ne garantuje za tačnost ili potpunost tih podataka u konkretnim slučajevima. Kada je reč o zahtevu za poznavanje nemačkog jezika, traženi stepen znanja postavljaju regionalne kancelarije, koji izdaju aprobaciju (radnu dozvolu). Što se tiče zahteva za eventualno polaganje diferencijalnih ili dopunskih ispita kao uslova za izdavanje aprobacije, iskustva sa kojim je upoznata redakcija „Dojče velea“ vrlo su raznolika i ne mogu da se svesti na jedinstven obrazac. Sve informacije o tome mogu se dobiti u kontaktima sa budućim poslodavcem pre dolaska u Nemačku.
Оставите одговор