DDomaće firme mogu da šalju svoje radnike na privremeni rad u Nemačku samo ukoliko firma ima svoje predstavništvo u toj zemlji i ako su radnici u stalnom radnom odnosu, objašnjeno je na seminaru u Privrednoj komori Srbije (PKS), organizovanom u saradnji sa predstavništvom PKS u Frankfurtu, koji je bio posvećen detaširanim radnicima, prenosi agencija „Tanjug“.
Kako je istakla predstavnica Ministarstva za rad i zapošljavanje Jesenka Čvoro, tim radnicima Zakon o radu garanatuje ista prava koja imaju i zaposleni u Srbiji, osim ako su ta prava veća u zemlji u kojoj rade. Na ove radnike se primenjuje i Zakon o zaštiti građana na privremenom radu u inostranstvu, kao i međudržavni Sporazum koji je sa Nemačkom potpisala nekadašnja Savezna Republika Jugoslavija.
Radnici na privremenom radu u inostranstvu imaju pravo na smeštaj i ishranu kao što bi imali i u Srbiji, a kada je u pitanju zdravstevna zaštita, ona nikako ne sme biti manja od propisa zemlje u kojoj rade.
Međudržavni ugovori o socijalnom osiguranju mogu biti potpuni, koji pokrivaju sve, ili nepotpuni, koji pokrivaju samo neke segmente. Takvim sporazumom propisuje se maksimalan broj radnika koje preduzeća dve zemlje mogu da razmenjuju, kao i to da svi radnici moraju da budu zaposleni na neodređeno vreme, dok pojedinačno zapošljavanje nije predviđeno.
Prema sporazumu Srbije sa Nemačkom, dozvole za rad se izdaju nezavisno od situacije na tržištu, maksimalno može da bude angažovano 5.000 radnika, a u građevinarastvu 1.500. Dozvole se izdaju na period dok traju radovi, a najviše na tri godine, dok rukovodioci mogu da dobiju dozvolu i na četiri godine. Da bi firma mogla da pošalje radnike u Nemačku, ona tamo najpre mora da otvori svoje predstavništvo.
Polaznicima seminara svoja iskustva iz prakse preneli su privrednici koji u Nemačkoj rade već godinama. Građevinski arhitekta Smiljan Popović iz firme „Delta konstrakšn“ iz Štutgarta, istakao je da je posebno važno da se tamošnjim službama prijavi trajanje posla i broj radnika, dodajući da svaka nemačka firma u slučaju angažovanja radnika sa Balkana, ima svoju kvotu radnika, koja obično iznosi oko 15 posto zaposlenih. Po njegovim rečima, za Štutgrat je važno i da se potpiše ugovor po kome suma po radniku neće biti manja od 3.700 eura, jer lokalna vlast ne prihvata niži iznos. Uz radne dozvole dobijaju se i vize, u skladu sa trajanjem posla za koji je radnik prijavljen.
Popović je posebno naglasio da svaki radnik mora da bude prijavljen, da ima matični i poreski broj, dodajući da firma mora da plaća poreze na plate i na promet, jer neizmirivanje tih obaveza u periodu dužem od tri meseca može da dovede do poništenja celog ugovora.
Оставите одговор