Nakon 40 godina od početka izgradnje, Glavna železnička stanica Beograd centar u Prokopu juče je puštena u saobraćaj, a potpuno izmeštanje železničke stanice iz centra grada na novu lokaciju očekuje se u roku od godinu dana.
U stanici u Prokopu u funkciji je osam od ukupno deset koloseka i pet perona od ukupno šest, koji su sada, osim za vozove gradske železnice, odnosno 105 BG vozova, otvoreni i za nove Štadlerove elektromotorne vozove na relaciji Beograd – Novi Sad – Beograd.
Radovi na rekonstrukciji železničke stanice Beograd Centar u Prokopu počeli su 3. decembra 2014. godine. Rok za završetak radova bio je 420 dana, a investicija od 25,8 miliona eura obezbeđena je iz kredita Kuvajtskog fonda za arapski ekonomski razvoj, prenose srpski mediji.
Projekat je uradio Saobraćajni institut CIP. Radovi u prvoj fazi obuhvatali su, između ostalog, izgradnju trećeg, četvrtog, sedmog i osmog koloseka, rekonstrukciju postojećeg devetog i desetog koloseka. Na pet od ukupno šest perona obavljeni su građevinsko zanatski i instalaterski radovi, i opremljena dva putničko-prtljažna pothodnika sa dedinjske i senjačke strane. Ostali poslovi su se odnosili na elektro-energetske instalacije i telekomunikacione sisteme u pothodinicima i na peronima, a uveden je i informativni sistem za obaveštavanje putnika. Radove je izvodio konzorcijum okupljen oko „Energoprojekt Opreme“, u čijem sastavu su i „Energoprojekt Niskogradnja“, „Energoprojekt Visokogradnja“ , ZGOP i AŽD.
U narednoj fazi projekta biće izgrađena stanična zgrada, saobraćajni i putnički prilazi sa autoputa E-75 i obodnih gradskih saobraćajnica, kao i prateća infrastruktura. Predviđeno je da se na ploči u „Prokopu“ izgradi gornji sprat stanice na kome će se nalaziti tržni centar i drugi komercijalni sadržaji, površine više od 100.000 kvadratnih metara.
Stanica „Prokop“ je deo Beogradskog železničkog čvora i predstavlja centar železničke mreže Srbije. Izgradnjom putničke stanice Beograd centar u Prokopu, tehničkih stanica u Zemunu i Kijevu, Robno transportnog centra u Makišu i obilazne pruge Beli Potok-Vinča-Pančevo, sistem teretnog prevoza i novi putnički sistem funkcionišu po konceptu železničkog čvora.
Оставите одговор