Mnogi se srpski privrednici pitaju kakve su mogućnosti i šanse za uspešno poslovanje na velikom tržištu Nemačke? Koliko je ono dostupno za našu robu? Kako se u najboljem svetlu predstaviti nemačkim kompanijama i kako im privući pažnju, s obzirom da u tamošnjoj javnosti Srbiju još uvek prati loš imidž iz bliske prošlosti?
U Nemačkoj se gotovo uopšte ne piše o srpskoj privredi ili njenim izvoznim kapacitetima, a mnogobrojne privredne publikacije retko pominju ovu temu, i to isključivo u kontekstu sa nemačkim investitorima u Srbiji, piše Milan Vučković, član Mreže za poslovnu podršku (BSN) i ekspert za tržište nemačkog govornog područja, a prenosi „eKapija“.
Iako je trgovinska razmena dve zemlje u prošloj godini dostigla rekord od skoro 3 milijarde eura, Srbija i dalje beleži deficit, s tom razlikom da je njen izvoz u ovu zemlju iste godine dostigao rekord od 1,26 milijardi eura. U uvećanju srpskog izvoza značajan udeo je ostvarilo i oko 50-ak proizvodnih kompanija čiji su osnivači pravna lica iz Nemačke. Međutim, u TOP 10 izvoznika u Nemačku, nalaze se samo dve takve kompanije: „Siemens“ i „Stada-Hemofarm“.
Pored toga, evidentno je i da su neke najavljene velike nemačke investicije u Srbiji do danas ostale samo mrtvo slovo na papiru, kao što su „Klemens Tenis“ ili „Truck-Lite“, a da je nekoliko velikih kompanija jednostavno zaobišlo Srbiju u širokom luku i svoje proizvodne pogone otvorilo u susednim zemljama, pre svega Makedoniji (kao „ODW Elektrik“, „DMM Draexlmaier“, „Kromberg & Schubert“…), a potom i Bugarskoj i Rumuniji. Kao razlog za ovakvu situaciju navodi se da Srbija još uvek ima lošiji privredni ambijent od svojih komšija, zbog čega bi država na rešavanju tog problema morala mnogo ozbiljnije i brže da radi nego do sada.
Bavarska i proizvodi „Made in Serbia“
Jedan od svetlijih primera dobre privredne saradnje dve zemlje jeste ona sa nemačkom pokrajinom Bavarskom (12,5 miliona stanovnika) sa kojom je Srbija prošle godine takođe zabeležila rekordnu trgovinsku razmenu od čak 734 miliona eura, a što je mnogo više od nekih mnogo većih tržišta, na primer Turskog. Srpski izvoz u Bavarsku dostigao je 400 miliona eura i tako još od 2010. godine potvrdio kontinuitet u suficitu kada je reč o trgovini ova dva tržišta sa ukupno 19,75 miliona stanovnika.
– Upravo na ovom primeru naše firme mogu da se uvere da nemački privrednici i te kako cene robu sa oznakom „Made in Serbia“ i da ima smisla i koristi praviti izvoznu strategiju na ovo tržište za naše proizvode i usluge – smatra Vučković.
Veliki broj srpskih kompanija ostvaruje tzv. „povremeni“ izvoz u Nemačku. Naime, radi se o saradnji sa nemačkim partnerima do kojih su naši privrednici stigli slučajem (posetom sajmovima ili nastupima na njima), a ne planiranom strategijom i aktivnostima koje u godišnjem kontinuitetu treba da sprovodi njihovo komercijalno odeljenje. Međutim, srpska preduzeća uglavnom nemaju finansijski kapacitet za vrhunske komercijalne menadžere, prave profesionalce sa dobrim poznavanjem jezika, specifičnosti i kulture tržišta Nemačke, Austrije i Švajcarske, koji direktno, na osnovu moderne i jasne strategije izvoza, mogu da ih povežu sa tamošnjom ciljnom grupom. S druge strane, mnoge firme su bukvalno okrenute preživljavanju u teškim uslovima na domaćem tržištu i nemaju vremena ni snage da pogledaju „izvan avlije“ u budućnost i naprave iskorak u svojoj poslovnoj orijentaciji.
Kako naći partnere u Nemačkoj
– Umesto dosadašnje pasivnosti raznih organizacija koje su trebale da „otvore vrata“ za našu privredu u inostranstvu, domaćim preduzećima koja imaju dovoljno kvalitetne proizvode i usluge za tržište nemačkog govornog područja od 97 miliona stanovnika, potreban je ofanzivan, dobro osmišljen i usmeren pristup ciljnim grupama potencijalnih partnera na ovom tržištu – kaže Vučković.
Dosadašnje iskustvo Mreže za poslovnu podršku (BSN), koja je u svojim aktivnostima za povezivanje domaćih kompanija u inostranstvu upravo iskoristila iskustva različitih nemačkih poslovnih klubova u poslovnom umrežavanju, pokazuje da je bilo potrebno razviti nov pristup promocije i organizovanog uspostavljanja kontakata za domaće proizvođače u Nemačkoj, Austriji i Švajcarskoj koji počiva na:
a) kvalitetnoj pripremi domaćih kompanija za nastup na tržištu nemačkog govornog područja.
b) organizovanje sastanaka i prijema u brojnim poslovnim klubovima.
v) ciljanje i organizovana potraga za preduzećima iz određenih branši na tržištu nemačkog govornog područja koja mogu da budu potencijalni naručioci domaćih malih, srednjih i velikih preduzeća.
g) kreiranje mreže naših poslovnih ljudi i stranih poslovnih konsultanata u zemljama nemačkog govornog područja koji su spremni da tamo aktivno rade na pronaleženju partnera za firme iz Srbije.
d) odabir privrednih manifestacija i sajmova ne kojima agenti za poslovno povezivanje mogu da predstave firme iz Srbije i uspostave kontakte sa potencijalnim naručiocima, s najmanjim mogućim troškovima za domaća firme.
Tokom ove „potrage“ za partnerima, domaće firme godišnje u proseku budu predstavljene kod 400 do 550 kompanija u zemljama nemačkog govornog područja, dobiju kontakte njihovih direktora i vlasnika i priliku da tamošnji potencijalni partneri uvide da i u našem delu Evrope postoje kompanije koje mogu da budu konkurentne u plasmanu određenih proizvoda i usluga na tržištu nemačkog govornog područja.
S obzirom da u Srbiji, prema poslednjim istraživanjima iz prve polovine 2015. godine, skoro 60 posto firmi ima stalni ili povremeni problem sa likvidnošću i padom prihoda od prodaje roba i usluga, usled niske kupovne moći kod nas, ali i brojnih drugih opterećenja i izazova u poslovanju, onda onim firmama koje imaju zdravu, kvalitetnu i sertifikovanu proizvodnju, ne preostaje ništa drugo već da kreiraju strategiju izvoza i okrenu se tržištima sa visokom kupovnom moći, od kojih je nama najbliže i najveće tržište nemačkog govornog područja.
– Uprkos raznim najavama i obećanjima, jedno je sigurno, kriza u Srbiji će trajati godinama, a i kad se iz nje izađe ne može se očekivati isuviše nagli rast. Zato ljudi koji rade na poslovnom povezivanju sa zemljama nemačkog govornog područja i drugim državama EU, okupljeni u Mreži za poslovnu podršku (BSN), smatraju da je jedini spas za našu ekonomiju – u njenom osposobljavanju za povećanje izvoza i organizovanom i profesionalnom nastupu na inotržištima – zaključuje Vučković.
Оставите одговор