Prema ocenama čelnika najvećih sindikalnih organizacija u Srbiji, gorući problemi sa kojima se suočavaju radnici u našoj zemlji su male plate i nepoštovanje radničkih prava, piše agencija Tanjug.
Kako je istakao potpredsednik Saveza samostalnih sindikata Srbije (SSSS) Duško Vuković, radnici u Srbiji su nezadovoljni zaradama kakve trenutno prima većina zaposlenih, imajući u vidu pre svega cene hrane i ostalih troškova života.
– Već se napravila velika razlika između minimalne zarade koja je sada malo veća od 40.000 dinara i minimalne potrošačke korpe, inače mizerne i slabe, a koja je premašila 50.000. Drugi podatak pokazuje da 50 odsto zaposlenih prima manje od 62.000 dinara, koliko sada iznosi medijalna zarada, a prosečna potrošačka korpa je već dostigla 95.000 dinara, po našim računicama i više od 100.000 dinara, što znači da većina kaska da bi nadoknadila troškove hrane, odeće, obrazovanja i slično – objasnio je Vuković.
I predsednica UGS-a Nezavisnost Čedanka Andrić kaže da radnici kao prvi problem ističu male zarade, iznevši podatak da oko 400.000 ljudi prima minimalnu zaradu, a da polovina ne može da premaši 62.000 dinara, koliko je u februaru iznosila medijalna zarada.
– Drugi problem sa kojim se radnici suočavaju jeste neizvesnost radnog mesta, jer je sve više nesigurnih poslova i poslova na određeno vreme, a ljudi koji su na taj način angažovani rade pod pritiskom plašeći se da će nakon isteka vremena na koje su zaposleni izgubiti posao. Dosta je i prekovremenog rada i povreda na radu, a one se najčešće i dešavaju zbog prekovremenog rada, odnosno zamora ljudi, ili zato što radnici nisu dovoljno obučeni za posao koji rade, a jedan od razloga je i nedovoljna primena mera za bezbedan rad – rekla je Andrićeva.
Kao posebno poražavajući podatak, ona je navela da u poslednjih nekoliko godina na radnom mestu život izgubi oko 50 ljudi godišnje.
– Zato mi puno radimo na edukaciji ljudi kada je reč o bezbednosti i zdravlju na radu i insistiramo na zakonskim rešenjima koja će obezbediti primenu mera bezbednosti na radu. Stalno apelujemo na što češći nadzor inpektorata za rad, na nenajavljene nadzore, a ne da se inspektori najave pa da poslodavci ušminkaju gradilišta za taj dan a posle toga da sve ostane po starom – navela je ona.
Predsednica Asocijacije slobodnih i nezavisnih sindikata (ASNS) Ranka Savić smatra da problemi naših radnika najvećim delom proizilaze iz nepoštovanja zakona.
– Ogroman je problem to što se kod nas donesu reativno dobri zakoni, ali se ne poštuju. Tako je i sa Zakonom o radu. Iako je loš i restriktivan, kada bi se poštovao radnicima u Srbiji bi bilo neuporedivo bolje i ne bi se dešavalo da rad na određeno vreme traje i po 10 do 15 godina, a Zakon o radu kaze da može trajati najviše 24 meseca – poručila je Savićeva i dodala da bi dosledna primena Zakona o radu sprečila sadašnju praksu dela poslodavaca da ne plaćaju prekovremeni rad ili da, umesto prekovremenog rada, radniku daju slobodne dane, a on ih nikada ne iskoristi, jer je stalno potreban poslodavcu.
Kako su najavili, sindikati će praznik rada 1. maj obeležiti na trgovima i ulicama, pa će Savez samostalnih sindikata, nakon okupljanja ispred Doma omladine u Beogradu u 10 časova, organizovati šetnju do Slavije i spomenika Dimitriju Tucoviću, UGS organizuje u Beogradu okupljanje na Trgu Nikole Pašića u podne, pod sloganom “Sindikatu verujem”, dok će ASNS na trgovima po našim gradovima deliti sindikalni materijal i prikupljati potpise za peticiju kojom zahtevaju da se za trgovce ukine rad nedeljom.
Međunarodni praznik rada obeležava se u znak sećanja na 1. maj 1886. godine, kada je u Čikagu 40.000 američkih radnika stupilo u štrajk, zahtevajući bolje uslove rada, izražene u paroli „tri osmice“, što znači po osam sati rada, odmora i slobodnog vremena.
U sukobima sa policijom prvih dana maja je ubijeno šest i ranjeno oko 50 radnika, a veliki broj njih je uhapšen. Pet radničkih vođa osuđeno je na smrt, a trojica na robiju. Na Prvom kongresu Druge internacionale 1889. godine odlučeno je da se svake godine 1. maja masovno demonstrira u znak sećanja na čikaške radnike.
Оставите одговор