Prosečan srpski gastarbajter u Nemačkoj mesečno zarađuje između 1.500 i 4.000 eura, najčešće iznajmljuje stan, donekle zna nemački jezik, školuje decu, muči se sa kirijom i ne bi se vratio u Srbiju sve dok još uvek može da zarađuje.
Prema pisanju Blica, u Nemačkoj živi i radi najmanje 400.000 Srba, najčešće mladih ljudi do 45 godina, ali i onih starijih koji čekaju odlazak u penziju kako bi se vratili u Srbiju. Na pitanje zašto i šta im je to tamo toliko bolje, kažu da je sve nekako „lakše, sporije, uređenije i sa mnogo manje stresa i razmišljanja o tome kako će sutra“.
Srbi u Nemačkoj svoju egzistenciju temelje na radu, najčešće u manjim ugostiteljskim i proizvodnim firmama, ali i u zdravstvu, metalskoj industriji, građevinarstvu, poljoprivredi, uslugama čišćenja i obezbeđenja… Za većinu tih poslova ne treba im dobro poznavanje jezika, mada je poželjno, dok je u zdravstvu obavezno. S godinama mnogi od njih i nauče jezik, oni stariji teže, ali deci koja se školuju Nemački jezik postaje kao maternji.
Ukoliko su bolje kvalifikovani i bolje govore nemački jezik, utoliko im je lakše da dobiju posao i dugoročno ostanu, mada, većina naših gastarbajtera u Nemačkoj radi slabije plaćene poslove za koje se traži diploma srednje škole i površno znanje jezika. Tako muškarci najčešće rade na građevini i u srodnim delatnostima gde prosečno mesečno zarađuju do 2.500 eura. Zidar zarađuje 3.214 eura, moler 2.975, kovač 3.053, varioc oko 2.819, keramičar oko 3.000, vozač viljuškara 2.679, a putar 3.463 eura mesečno, pokazuje zvanična statistika.
Takođe, puno Srba u Nemačkoj radi u ugositeljstvu, bilo kao kuvari ili posluga, a tu se plate kreću oko 1.800 eura, dok naše medicinske sestre mogu da zarade u Nemačkoj i do 2.600 eura. Sem toga, mnogi Srbi u Nemačkoj često rade i dodatni, takozvani „mini džob“, obično oko dva sata, što im može obezbediti oko 1.000 eura mesečno.
U Nemačkoj su najtraženiji naši zdravstveni radnici, medicinske sestre i lekari, Tako fizioterapeut ima prosečnu platu od 2.588 eura, bolničar 3.511, medicinska sestra 3.645, zubni tehničar 2.590, laboratorijski asistent 3.497, a lekar 6.337 eura. Što se tiče ostalih fakulteta, inženjer mašinstva mesečno zarađuje oko 6.173 eura, inženjer elektrotehnike 6.300, a arhitekta 4.122, dok su plate programera vrlo visoke, što je trend u celom svetu.
Naši gastarbajteri kažu da su u Nemačku otišli zbog mnogo veće zarade za isti posao kao u Srbiji, zbog lagodnijeg života i, kako tvrde, zbog manje stresa, jurnjave, strahova za egzistenciju i pitanja kako porodici obezbediti bar osnovne uslove za život.
– Sve je nekako lakše, mirnije. U mnogim firmama možeš da odabereš hoćeš li raditi šest ili osam sati, ili prekovremeno. Tako supružnici sa decom najčešće odlučuju da žena radi skraćeno, a muž osam sati dnevno. Prednost je i što nam je svima škola i posao praktično nadomak kuće i što ne gubimo ni vreme ni strpljenje u prevozu i gužvi… Zna se da ćeš dobiti platu na vreme i da ćeš imati dovoljno novca da pokriješ sve troškove bez ustezanja i kalkulisanja čega treba da se odrekneš – objašnjava za Blic Mirko, koji sa suprugom i dvoje dece već četiri godine živi u Ahenu.
On kaže da su svi Srbi koji rade u Nemačkoj najčešće i kreditno sposobni, pa gotovo svi uzimaju na kredit dobre automobile, dok se za nekretnine ipak ne odlučuju olako, jer su u pitanju dugoročni zajmovi na 20 i više godina.
Оставите одговор