U Srbiji se na recept godišnje se izda oko 90 miiona kutija lekova, a na prvom smo mestu po nereacionalnoj potrošnji antibiotika kod dece. Skoro svaki treći stanovnik lekove koristi samoinicijativno, više žene nego muškarci, pokazuju podaci Instituta za javno zdravlje „Batut“.
Predsednica Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne farmakologije dr Milica Bajčetić ističe da je situacija u ovoj oblasti alarmantna, iako se već pet godina apeluje na neracionalnu potrošnju lekova. Po njenim rečima, najveća opasnost preti od nekontrolisane prodaje antibiotika, zbog čega je EU pokrenula inicijativu za uvođenje restriktivnijih mera za izdavanje recepata.
– Najviše antibiotika se izdaje za virusna oboljenja gde takvi lekovi nisu potrebni. Onda dođemo u situaciju da pacijentu, zbog neke druge bolesti za koju je antibiotik potreban, ne možemo da ga prepišemo jer ne deluje. Od 2011. godine vodili smo intenzivnu kampanju i ona je u prvih godinu dana dala rezultate, ali je posle inspekcija prestala da obavlja svoj posao kako treba – rekla je dr Bajčetić gostujući u Dnevniku „RTS-a“.
Ona je navela i poražavajući rezultat poslednjeg istraživanja koje je pokazalo da smo na prvom mestu u Evropi po nereacionalnoj potrošnji antibiotika kod dece. U Srbiji na 1.000 dece, dolazi 1.500 antibiotika, ističe doktorka, dok se u skandinavskim zemljama propisuje maksimalno 400 antibiotika.
– Sem toga, svetski je fenomen da na tržištu postoji samo jedan jedini lek dizajniran za decu, a to je sulfaktant. Svi ostali su pravljeni za odrasle i ne postoji oblik prilagođen dečjem uzrastu. Za decu se lekovi rastvaraju i usitnjavaju, a tako im se smanjuje efikasnost. Tržište je malo i insitucije nemaju para za istraživanje u toj oblasti – naglasila je Bajčetićeva.
U Beogradu će od 23. do 26. juna biti održan Kongres Evropskog društva za unapređenje pedijatrijske i perinatalne famakologije, kada će glavni grad Srbije biti centar evropske i svetske farmakologije.
Оставите одговор