Dok Srbija uporno ulaže novac u školovanje lekara koji nakon studija odlaze u inostranstvo ili ostaju nezaposleni, Nemačka ih sistematski školuje manje nego što joj treba, jer smatra da će uvek moći da ih uveze iz zemalja u tranziciji.
„Migracija nezaposlenih i slabo kvalifikovanih masa s periferije u centar kapitalističkog sistema još se i može teoretski braniti kao izvoz nezaposlenosti, međutim, stvar je mnogo složenija kada nam odlaze stručnjaci čije je obrazovanje dugotrajno i skupo“, piše portal „Mašina“.
Stalna konferencija medicinskih fakulteta procenjuje da se u Nemačkoj godišnje otvara između 9 i 10 hiljada mesta za brucoše medicine, iako po pravilu konkuriše pet do šest puta više kandidata. Prijem je rezervisan samo za gimnazijalce sa najboljim prosekom ocena.
Prema podacima Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj, Nemačka ima 11,3 svršenih studenata medicine na 100.000 stanovnika, a Srbija čak 17. Sa druge strane, podaci Savezne lekarske komore pokazuju da u Nemačkoj radi 46.721 lekar sa stranim pasošem, ne računajući one koji su u međuvremenu dobili državljanstvo. U Nemačku je samo tokom prošle godine pristiglo 218 lekara iz Srbije.
Visoko obrazovanje nemačkih medicinara na državnim fakultetima, na kojima se ne plaća školarina, poreske obveznike prosečno košta oko 200.000 eura, pa je sasvim jasno koliku uštedu pravi dovođenje lekara iz drugih zemalja. Međutim, vladajuća demohrišćanska partija Angele Merkel (CDU/CSU) već godinama predstavlja prepreku za donošenje imigracionog zakona, koji bi jasno definisao potrebe tržišta rada, a doseljenicima smanjio birokratske prepreke po ugledu na Kanadu, gde postoji sistem bodovanja potencijalnih imigranata.
U Srbiji lekari zarađuju od 500 do 700 eura mesečno neto, a medicinske sestre oko 250. Zarade medicinskog osoblja u Nemačkoj su pet do šest puta veće nego u Srbiji, što omogućava tri do četiri puta veću kupovnu moć.
Prema studiji organizacije „Healthgrouper“ iz 2015. godine, tri četvrtine lekara u Srbiji ozbiljno je razmatralo da napusti zemlju, međutim, veći procenat njih kao razlog navodi uslove rada, a ne visinu plate. Nešto niži je udeo onih koji bi spakovali kofere zbog političke situacije i partokratije koju Berlin i druge zapadne prestonice poslovično podržavaju do mere da je za to smišljen i poseban termin „stabilokratija“. U balkanskim stabilokratijama građani se više ne šalju u rat, ali se zato iseljavaju iz otadžbine.
Mediji u Srbiji često javljaju o dramatičnom manjku specijalista u pojedinim sredinama, najčešće anesteziologa i radiologa, dok se na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje nalazi skoro 3.000 lekara, od čega 98 specijalista. Uostalom, svako ko u Srbiji ima tu nesreću da mu treba ozbiljan pregled ili operacija, odlično zna da smrt može biti brža od liste čekanja. Ovakvo trenutno stanje u zdravstvu posledica je dugogodišnjih restrikcija u dodeli lekarskih specijalizacija, ali i zabrana zapošljavanja, koja se, kao što je svima dobro poznato, lako može zaobići sa odgovarajućom partijskom knjižicom, zaključuje „Mašina“.
Оставите одговор