Ministri unutrašnjih poslova Nemačke i Srbije potpisali su sporazum o jačoj saradnji policija dveju zemalja na suzbijanju organizovanog kriminala, s obzirom da su srpski državljani česti počinioci krivičnih dela u Nemačkoj.
Bezbednosni sporazum koji su 22. marta potpisali u Berlinu ministri unutrašnjih poslova Nemačke Tomas de Mezijer i Srbije Nebojša Stefanović bio je planiran već duže vreme, a njime se, između ostalog, predviđa i razmena stručnjaka i oficira za vezu, informacija, rezultata istraga i redovno održavanje radnih sastanaka.
U prvom članu sporazuma ugovorne strane se, kroz svoje redovne institucije, obavezuju na saradnju u sprečavanju organizovanog i teškog kriminala, u borbi protiv njega, kao i u rasvetljavanju krivičnih dela. Tu je pobrojan je 21 tip krivičnih dela na koje se odnosi saradnja – od terorizma, preko krijumčarenja ljudi i krađe automobila, pa do krivičnih dela protiv intelektualne svojine, prenosi „Dojče vele“.
Ne čudi što je Berlin insistirao na dogovoru, jer na osnovu poslednjeg izveštaja nemačkog Saveznog ureda za kriminalistiku iz 2014. godine, na listi stranaca osumnjičenih za krivična dela kriminalci iz Srbije zauzimaju neslavno četvrto mesto iza Turaka, Poljaka i Rumuna.
U toj godini je registrovano 29.799 Srba osumnjičenih za krivična dela, što je 4,8 posto od ukupno osumnjičenih stranih državljana u Nemačkoj. Ovaj procenat, međutim, raste kada je reč o krivičnim delima krađa i pljački, ali posebno provala u stanove, gde Srbi čine 15 posto počinilaca, kao i u slučajevima prevara sa debitnim karticama (11,7 posto) i prevarama u građevinskom sektoru (9,3 posto).
Nemački mediji s vremena na vreme prenose vesti o spektakularnim policijskim akcijama, poput one u štutgartskim predgrađima krajem januara, kada je 140 policajaca istovremeno upalo u kuće i izbegličke domove na više lokacija, kako bi pohapsili članove bande kradljivaca sa Balkana. Na kraju akcije devetoro osumnjičenih je privedeno, a novine su prenele da su svi oni „iz bivše Jugoslavije“, kao i da je vođa jedan 26-godišnji Kosovar.
Kriminalci su se u Nemačkoj povezali na razne načine. Neki su došli kao tražioci azila, neki su već ranije bili izbacivani iz zemlje, pa su se vratili ilegalno, a neki su čak imali i nemačko državljanstvo. Banda je prvo krala vredne bicikle, da bi potom počeli s provalama u stanove, prodavnice i prostorije na grobljima.
Statistike za celu teritoriju Nemačke pokazuju da su kriminalci sa Balkana nadprosečno zastupljeni kada se radi o krivičnim delim organizovanih krađa i provala. U severnoj pokrajini Šlezvig-Holštajn prošle godine je zabeleženo 8.600 provala u stanove, od kojih je razjašnjena tek svaka deseta. Do prošlog novembra identifikovan je 221 počinilac od kojih je čak 135 sa Balkana.
Pojam „Balkan“ u Nemačkoj često označava šest država Zapadnog Balkana: Srbiju, Bosnu i Hercegovinu, Makedoniju, Crnu Goru, Kosovo i Albaniju. Odatle je proteklih godina stizao i veliki broj potražilaca azila, a policija u Šlezvig-Holštajnu potvrđuje da u svih 11 provalničkih bandi protiv kojih se vode procesi, ima tražilaca azila s Balkana.
Bezbednosni sporazum dve zemlje trebalo bi da pomogne u borbi protiv organizovanog kriminala, ali se nije pokazao kao neka preventiva, jer od država Balkana Nemačka takav sporazum već ima sa Albanijom, Bugarskom, Rumunijom, Kosovom i Hrvatskom. I pored toga, broj počinilaca krivičnih dela u Nemačkoj poslednjih godina je povećan, pogotovo u slučaju Rumunije i Kosova.
Оставите одговор