U Srbiji su od 2020. godine do danas parcele za organsku poljoprivrednu proizvodnju povećane sa 20.000 na 29.000 hektara, od čega se 9.000 hektara nalazi u Vojvodini, što je i dalje premalo s obzirom na potencijale i sve veću potražnju tržišta za namirnicama bez hemijskih dodataka.
Ovi podaci su izneti na panel-diskusiji „Značaj održive proizvodnje sa aspekta klimatskih promena i zelene ekonomije“ u okviru 20. „Biofesta“, Međunarodnog festivala organskih proizvoda u Subotici, koju su prošle sedmice organizovali udruženje „Teras“ i Ekološki pokret Vrbasa (EPV).
Kako je istakla Snježana Mitrović iz udruženja „Teras“, čak 90 posto organskih namirnica, koje u Srbiji proizvodi oko 600 poljoprivrednika i preduzetnika, izvozi se u zemlje Evropske unije, dok se, s druge strane, kod nas na rafovima „zdrave hrane“ nalaze uglavnom uvozni proizvodi, često maskirani u „domaće“.
Prema rečima predsednika EPV Ratka Đurđevca, učesnici panela su posetiocima „Biofesta“, među kojima su bile i članice udruženja „Seoske žene opštine Vrnjačka Banja“, pružili mnoštvo korisnih saveta za organizaciju održive proizvodnje u otežanim finansijskim i tržišnim uslovima i nepredvidivih vremenskih prilika usled klimatskih promena, što je poslednjih godina postalo uobičajena pojava.
Naučna savetnica Instituta za ratarstvo i povrtarstvo u Novom Sadu dr Jordana Ninkov je istakla da je teško dobiti proizvode bogatog nutritivnog sastava iz sve posnije zemlje, budući da se beleži porazno opadanje humusa na njivama. Rešenje ovog problema ponudio je agronom Florijan Farkaš iz Bajmoka, predstavivši koncept regenerativne poljoprivrede koja odbacuje fizičko i hemijsko „uznemiravanje“ oranica oranjem, pesticidima i veštačkim đubrivom.
– Ovo starinsko ratarenje, sa direktnom setvom, bez pluga, čuva humus, a oranice duže zadržavaju vlagu i otpornije su na sušu, pa su zbog svega toga pogodnije za organsku proizvodnju – naglasio je Farkaš‚ a prenose Novosti.
Оставите одговор