U proteklih 20 godina Nemačka i Holandija su imale ogromne koristi od uvođenja eura, dok je za skoro svaku drugu članicu eurozone jedinstvena valuta predstavljala ozbiljnu kočnicu za ekonomski rast, pokazuje studija Centra za evropsku politiku.
„Najveći dobitnici uvođenja eura su članice koje su bile najposvećenije fiskalnoj doktrini i najkritičnije prema paketima pomoći za prezadužene periferne članice eurozone. Euro je podstakao procvat kreditiranja i investicija, proširivši benefite od niskih kamata u Nemačkoj na čitavu periferiju bloka. Ti dugovi su, međutim, postali teško održivi nakon finansijske krize 2008. godine, kada su Grčka, Irska, Španija, Portugalija i Kipar zatražili finansijsku pomoć jer im je rast usporio, a finansiranje postalo oskudno“, navodi se u studiji nemačke istraživačke kuće.
Tokom čitavog perioda od uvođenja eura 1999. godine, svaki Nemac je u proseku postao bogatiji za 23.000 eura, a Holanđanin za 21.000 eura. Suprotno tome, Italijani i Francuzi su osiromašili za 74.000 i 56.000 eura respektivno. Iako je jedna od najbrže rastućih ekonomija u Evropi, Irska nije bila uključena u istraživanje zbog nedostatka odgovarajućih podataka, tvrde autori studije.
„Većina članica eurozone uživala je periode tokom kojih je valutna unija donosila pozitivne rezultate, ali je tih perioda manje u odnosu na one kada je eurozona gušila rast. Grčka je bila delimičan izuzetak. U prvih nekoliko godina Grčka je imala značajne koristi, ali je od 2011. godine pretrpela ogromne gubitke“, ocenjuje se u studiji i dodaje da je tokom čitavog tog perioda svaki Grk postao bogatiji za 190 eura nego što bi to bio inače.
Оставите одговор