Neće biti novih rokova za legalizaciju, kaže za „Blic“ ministar građevine Velimir Ilić i dodaje da, iako je odziv građana manji od očekivanog, veruje da će efekat donetog zakona, koji je omogućio legalizaciju kuća čak i vlasnicima čijom je nelegalnom gradnjom počinjeno krivično delo, ipak biti zadovoljavajući.
– Trenutno imamo oko 720.000 novih i ranije podnetih zahteva za legalizaciju, a očekujem da će ih biti 800.000. To neće biti loš rezultat u odnosu na 1,3 miliona divlje izgrađenih objekata, posebno ako se zna da je veliki broj tih kuća napušten, da su se vlasnici odselili i da uopšte nisu zainteresovani da ih legalizuju – objašnjava ministar Ilić.
Ilić kao primer navodi opštinu Kuršumlija, gde je čak 17 sela potpuno napušteno, a kuće u njima nema ko ni da legalizuje.
– U narednom periodu opštine će morati da naprave popis svih objekata, pa tako i tih napuštenih kuća. Katastar je dobio veliku donaciju od oko 60 miliona evra da napravi jedinstven registar imovine u Srbiji, i to mora da se uvede u red. U Evropsku uniju ne možemo sa nelegalnim objektima, a njihov zahtev je da sve mora da bude upisano u katastar – kaže Ilić.
Do sada je u Beogradu, gde je divlja gradnja bila najmasovnija, podneto svega 7.000 zahteva, što je premalo, sudeći na osnovu ranijih zahteva po kojima u glavnom gradu ima najmanje 180.000 nelegalno izgrađenih objekata.
Svi koji podnesu zahtev za legalizaciju do 29. januara ne treba da strahuju da će im kuća biti srušena, sve do okončanja pravosnažnog postupka kojim se legalizacija odobrava ili odbija. Ovo će važiti čak i za one oni koji su nelegalno gradili po nacionalnim parkovima, što nije dozvoljeno niti po starom, niti po novom zakonu.
Lokalne samouprave su svoj posao uglavnom završile ili su pri kraju. Prvog februara ističe rok za određivanje cene legalizacije. Od tog datuma dobijanje građevinske dozvole za kuću od 100 kvadrata biće skuplje bar za 1.500 evra.
Оставите одговор