Nemački recept su mala preduzeća i spor rast

Ključ uspešnosti nemačke privrede treba tražiti u malim i srednjim preduzećima, kao i u činjenici da se nemački privrednici fokusiraju na spor i stabilan rast, a ne na brzu ekspanziju.

„Berlinski šrafovi“ (Berliner Schrauben) su tipično, nemačko „mitelštand-preduzeće“ koje posluje veoma uspešno. Po rečima Štefana Langea, rukovodioca jedne od filijala, sve je u imenu koje kaže da su iz Berlina i da su fokusirani na šrafove. Međutim, ime ne govori baš sve, jer šrafovi učestvuju sa 60 posto prometa, a firma isporučuje i instalacije, cevi, spojnice za drvo i niz druge opreme. Objašnjavajući poslovnu uspešnost svoje firme Lange kaže da je „profesionalizam u tome da radiš ono u čemu si dobar“.

Pojam “skriveni šampioni” se u Nemačkoj odnosi na mala i srednja preduzeća (MSP) koja imaju manje od 500 radnika i godišnji promet ne više od 50 miliona eura. Za te firme često se kaže i da stoje iza ekonomskog uspeha cele zemlje, a njihova specifičnost leži u spremnosti da izaberu sektor, da ga se drže i fokusiraju se na spor i stabilan rast, umesto na brzu ekspanziju.

U Nemačkoj svaki šesti posao dolazi iz MSP, što je više od polovine ekonomske proizvodnje. Ovaj sektor se, međutim, u današnje vreme suočava sa ozbiljnim nedostatkom stručnih zanatskih radnika, jer mladi beže od trgovinskih poslova, kao što su oni u metaloprerađivačkom sektoru, pa u mnogim slučajevima tu prazninu sada popunjavaju migranti.

U „Berlinskim šrafovima“ se može raditi u kancelariji ili u skladištu. U kancelariji je broj žena i muškaraca približno jednak, ali je u skladištu druga priča. Kako kaže Lange, u magacinu ne mogu da angažuju ženskog radnika, zbog čega su upravo angažovali “nekog iz Kazahstana i do sada je dobro prošlo”.

– Nije nam dozvoljeno zapošljavanje žena u skladištu, jer Zakon o radu zabranjuje ženama da podižu više od 12,5 kilograma tereta, a šrafovi su napravljeni od gvožđa, tako da ništa ne možemo da uradimo po tom pitanju, čak i ako je žena stvarno jaka. Zakoni u Nemačkoj su kontradiktorni. S jedne strane, nikoga ne smem da diskriminišem zbog pola, seksualnosti ili religije, pa je logično da za isti posao mogu da unajmim i ženu, ali zbog zakona o radu to ne mogu – kaže Lange.

Pored ovih teškoća, još jedna tema je u Nemačkoj za diskusiju, jer predstavlja jednu od najčešćih grešaka koju prave poslodavci MSP. Problem ilustruju upravo navike Štefena Langea u odlaganju smeća. Logistički centar kompanije je u Hopegartenu, nadomak Berlina, i u nadležnosti je pokrajine Brandenburg.

– Vozim otpad od Berlina do Brandenberga, jer je jeftinije da ga odložim tamo. Ali za folije nije tako. Dakle, to prebacujem iz Brandenbera nazad u Berlin – objašnjava Lange, a prenosi “Dojče vele”.

Još jedan izvor frustracije predstavlja i razlika u standardima zaštite od požara u 16 nemačkih pokrajina, koje je vlada pokušala da usaglasi. Pravilo „jedan za jedan“, uvedeno 2015. godine, propisuje da za svako novo uvedeno pravilo, postojeće mora da bude ukinuto. U ovome, ipak, postoje značajni izuzeci, uključujući tu i zakone koji se odnose na EU kao celinu.