Na osnovu odluke Saveznog suda Nemačke klauzule o „obračunskim troškovima“ u ugovorima za odobravanje kredita proglašene su za nevažeće, pa banke moraju da vrate novac koji su uzele ne pružajući za uzvrat nikakvu uslugu.
Svako ko je ikada uzimao neki kredit zna da nije dovoljno uporediti kamatnu stopu različitih banaka, jer na formularu za kredit obično sitnim slovima piše da će banka naplatiti i „obračunske troškove“ za uzeti kredit, a ovi troškovi nisu mali. U nemačkim bankama oni iznose i do 3,5 procenata zatraženog kredita, pa se banke hvale da imaju nižu kamatu od konkurencije, iako od klijenata zapravo naplaćuju čak i više novca, prenosi „kamatica.com“.
Ovo u praksi znači da ako se uzme kredit od 1.000 eura, a „obračunski troškovi“ iznose jedan procenat, onda taj kredit neće biti 1.000 već 990 eura, dok klijent kamatu na kredit i dalje plaća na hiljadu eura.
Prosečan iznos kredita u Nemačkoj je oko 20 hiljada eura, a samo od 2005. do 2013. godine sklopljeno je 64,4 miliona kreditnih ugovora u ukupnoj vrednosti od 1.261,4 milijarde eura, pa se u suštini radi o milijardama eura koje su banke pokupile na ovaj način, i koje, po svemu sudeći, barem jednim delom moraju da vrate.
Prema odluci Saveznog suda u Karslruheu, najviše sudske instance u Nemačkoj, ovakav izvor zarade bankama bi se sada lako mogao „obiti o glavu“. Naime, Vrhovni sud je protumačio da banke ubiru „naknadu“ kao da klijentu nude neku posebnu uslugu, iako ona ne postoji, jer je obrada zahteva za kredit nešto što banke ionako rade, pa prema tome nemaju pravo da za to uzimaju dodatni novac. Stoga su po odluci Suda klauzule o „obračunskim troškovima“ u ugovorima o kreditu nevažeće, pa banke moraju da vrate novac koji su uzele nizašta.
Оставите одговор