Narodna banka Srbije (NBS) je ponovo smanjila referentnu kamatnu stopu na nivo od 2,25 procenata, sa dosadašnjih 2,5 posto, što je najniži nivo u režimu ciljanja inflacije, čime se dodatno podržava kreditni i privredni rast.
Izvršni odbor NBS je ovakvu odluku doneo imajući u vidu da su inflatorni pritisci dodatno oslabili. U saopoštenju centralne banke se navodi da je “međugodišnja inflacija u Srbiji prethodnih nekoliko meseci usporavala i u septembru je iznosila 1,1 procenat, usled smanjenja doprinosa cena hrane, s dolaskom nove poljoprivredne sezone, pre svega povrća, kao i zbog niže svetske cene nafte“.
Do kraja ove i u prvoj polovini naredne godine međugodišnja inflacija će se, prema novembarskoj centralnoj projekciji, kretati oko donje granice dozvoljenog odstupanja od cilja, a njeno postepeno približavanje cilju očekuje se u srednjem roku pod uticajem rasta agregatne tražnje. U NBS kažu da je otpornost srpske privrede na eventualne negativne uticaje iz međunarodnog okruženja povećana zahvaljujući smanjenoj internoj i eksternoj neravnoteži, povoljnim makroekonomskim izgledima za naredni period i rekordnom nivou deviznih rezervi zemlje. Javne finansije su u suficitu, a deficit tekućeg računa platnog bilansa je petu godinu za redom pokriven neto prilivom stranih direktnih investicija.
U trećem tromesečju rast bruto domaćeg proizvoda je bio veći u odnosu na prethodne projekcije, zbog oporavka prerađivačke industrije i usled aktiviranja investicija iz prethodnog perioda, kao i usled bržeg rasta aktivnosti u sektoru građevinarstva i usluga. Domaći faktori su u proteklom periodu uspešno kompenzovali nižu eksternu tražnju, pri čemu rastu investicija doprinose povoljni uslovi finansiranja, nastavak realizacije infrastrukturnih projekata i unapređenje poslovnog ambijenta. U Srbiji se beleži dalji rast potrošnje domaćinstava na održivim osnovama, zahvaljujući nastavku pozitivnih kretanja na tržištu rada i nižim troškovima kreditnog zaduženja.
Na odluku o dodatnom smanjenju referentne kamate uticala su i kretanja u međunarodnom okruženju, pre svega usporavanje globalne trgovine i privrednog rasta i ublažavanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. Evropska centralna banka (ECB) je u septembru donela novi paket mera monetarnih podsticaja, najveći u poslednje tri godine, i najavila da je spremna da učini i više dok se ne postigne održivo približavanje inflacije cilju. Američke federalne rezerve su u oktobru ponovo snizile referentnu kamatnu stopu, što je doprinelo zadržavanju povoljnih globalnih finansijskih uslova, i što bi trebalo da se pozitivno odrazi na tokove kapitala prema zemljama u usponu, navodi se u saopštenju NBS.
Оставите одговор