Napuštena gradilišta niko da iskoristi?

Napuštenih gradilišta samo u Beogradu, Novom Sadu, Kragujevcu i Nišu trenutno ima oko 1.200, iako se, po zakonu, ona mogu oduzeti vlasniku nakon pet godina nerada.

Mnoge lokalne vlasti ne oduzimaju napuštena gradilišta, dok je u Srbiji sve teže naći infrastrukturno opremljenu lokaciju za gradnju, sa rešenim imovinskim pitanjem, tvrde i domaći i strani investitori, prenosi „RTS“.

U strogom centru Vrnjačke Banje firma „Fontana“ je još pre 23 godine počela gradnju hotela, a zatim stala, zbog čega je vlasniku oduzeta lokacija. Po rečima Bobana Đurovića, predsednika Opštine Vrnjačka Banja, ovaj kompleks je trenutno u vlasništvu Agencije za privatizaciju, odnosno države, i u naredna dva meseca očekuje se novi kupac.

Najviše napuštenih gradilišta je u Beogradu, i to na veoma atraktivnim lokacijama. Na samo stotinak metara od srpskog parlamenta, jedno takvo postoji više od decenije. Umesto planiranog poslovnog prostora, tu je sada parking.

– Radove je trebalo da izvede Građevinsko preduzeće „Rad“, ali је zbog nezatvorene finansijske konstrukcije to gradilište već 12 godina napušteno. Preduzeće je u međuvremenu otišlo u stečaj, a investitor se ne pojavljuje – navodi Goran Rodić iz Građevinske komore.

Stručnjaci smatraju da treba stvoriti zakonski osnov kako bi se investitor naterao da završi započeti objekat, a kao najveći problem navode sudske sporove koji traju i do 20 godina.
Dragoljub Rajić iz Mreže za poslovnu podršku kaže da oko nekih lokacija postoji problem što ima više interesnih grupa koje iz nekog razloga odugovlače sa sudskim sporovima. Ovo je povezano i sa korupcijom u pravosuđu i onda vrlo često i ne može da se raspetlja ko je zapravo vlasnik, ko je šta prodao i u čije ime.

Ipak, neke lokalne vlasti predlažu rešenja, posebno za napuštene firme u stečaju. Goran Vesić, gradski menadžer kaže da Grad Beograd trenutno razgovara sa Ministarstvom finansija kako da lokacije firmi koje su se našle u stečaju ne budu predmet trgovine stečajnih upravnika, već da one budu vraćene Gradu, a da stečajni upravnici mogu da naplate u stečajnu masu novac koje su te firme platile za lokaciju i da se na taj način namire stečajni poverioci.

– Činjenica je da imamo mnogo takvih preduzeća, prvenstveno „Jugoeksport“ u centru Beograda, koji je u stečaju već godinama, a niko tamo ne boravi sem stečajnih upravnika – kaže Ljubomir Šubara, direktor Agencije za privatizaciju.

Stručna javnost smatra da su sada na potezu lokalne samouprave, koje bi konačno trebalo da popišu napuštena gradilišta i ponude ih potencijalnim investitorima, kao i da naplate porez. Kao primer uvođenja reda u oblast građevinarstva, oni navode sajtove gradova širom Evrope, gde za svaku opštinu postoje podaci o slobodnim lokacijama i uslovima pod kojima se prodaju ili daju u zakup. Ukoliko investitor u evropi ne završi objekat u roku, plaća porez na imovinu kao da je objekat izgrađen, navodi „RTS“.