Na magnetnu rezonancu, skener, operaciju katarakte, srca ili ugradnju veštačkog kolena i kuka u Srbiji čeka oko 73.000 pacijenata. Koordinatori, koje je za rešavanje ovih problema imenovalo Ministarstvo zdravlja u svakoj oblasti zdravstva, slažu se da bi do kraja sledeće godine, sa povećanjem broja intervencija, nabavkom dovoljno ugradnog materijala i revidiranjem lista čekanja, one mogle da nestanu ili da se „svedu na razumnu meru“, što bi u nekim slučajevima bilo do godinu dana, prenosi agencija „Tanjug“.
Prema podacima Ministarstva zdravlja, pacijenti najduže čekaju na operaciju katarakte, njih čak 28.764 u 25 ustanova, dok na operaciju kuka i kolena čeka 19.355 pacijenata u 35 ustanova. U redu za skener i magnetnu rezonancu nalazi se 17.197 obolelih, a na hirurške i dijagnostičke procedure u oblasti kardiologije i kardiohirurgije čeka 7.712 lica u 12 zdravstvenih ustanova.
Kordinator za oftalmologiju i direktor Klinike za očne bolesti „KCS“ Milenko Stojković smatra da smanjenje lista čekanja zavisi od nabavke ugradnog materijala, opreme, ali i da se i manji centri moraju aktivirati za ove operacije.
– U svim našim centrima godišnje se uradi oko 15.000 operacija katarakte. Aktiviranjem manjih centara, obukom, redovnom nabavkom ugradnog materijala i opreme moglo bi se raditi oko 20.000 operacija godišnje – kaže Stojković i dodaje da su ljudi spremni da rade.
Direktor Instituta za ortopedsko-hirurške bolesti „Banjica“ i kordinator za ortopediju Zoran Baščarević navodi kako liste čekanja za ugradnju zglobova postoje svuda u svetu, da se čeka tri do četiri godine, zavisno od nivoa osiguranja, te da se na Banjici na ugradnju kuka čeka godinu dana, a na ugradnju kolena oko dve godine. Baščarević podseća da se u Srbiji godišnje ugradi oko 7.000 veštačkih zglobova i da revidiranjem liste čekanja, redovnim snadbevanjem ugradnog materijala i povećanjem broja intervencija, liste čekanja do kraja sledeće godine mogu biti svedene „na razumnu meru“ što je do godinu dana za ugradnju kuka i kolena.
– Banjica operiše u dve smene, ali može povećati broj operacija za deset posto. Iz Niša stižu uveravanja da obim posla mogu da dupliraju samo da im se obezbedi ugradni materijal i novac, dok bi „Bežanijska kosa“ mogla da poveća obim za 20 do 30 posto, što bi na kraju godine moglo biti oko 8.000 ugrađenih zglobova. Regulisanje lista čekanja ne može da se uradi tako da one nestanu. Hitni slučajevi odmah se operišu, a oni koji mogu da čekaju, mogli bi da stignu na red za oko godinu dana. Svi će centri već od naredne nedelje početi da šalju pozive pacijentima, a zatim i da ih telefonski zovu da vide ko je od njih stvarni kandidat za operaciju – kaže Baščarević.
Govoreći o listama čekanja u pojedinim zdravstvenim ustanovama na kojima stoji da pacijenti pojedine ortopedske intervencije zakazuju za 2023. Godinu, on kaže da su one nerealne i proizvoljne.
– Banjica u ovom trenutku ima zakazanih 4.500 ljudi za ugradnju veštačkog kolena, a godišnje ih ugradi oko 450. Matematički bi značilo da se za veštačko koleno na Banjici čeka deset godina, što nije tačno. Čeka se najviše dve godine, jer se svi ne odazivaju na operaciju – objašnjava Baščarević.
Na operacije srca, prema rečima direktora „KCS“ Miljka Ristića, trenutno čeka oko 2.800 pacijenata, odnosno na spisku je oko 7.800 pacijenata, a u kardiohirurškim centrima uradi se oko 5.000 operacija godišnje. Višak od 2.800 pacijenata sa liste mogao bi se rešiti otvaranjem još dve kardiohirurške sale u Nišu i Užicu, gde bi se godišnje radilo po 500 operacija, što je 1000 operacija za godinu dana.
U „KC Novi Sad“ nekada je godišnje rađeno 1.700 operacija, a sada 1100, tako da bi, uz dodatne napore i oni, kako kaže kordinator za kardiohirurgiju, u tri sale mogli da povećaju broj operacija za 500.
– I kada bi svi centri povećali broj operacija za 10 posto, to bi na godišnjem nivou bilo oko 500. Vrlo brzo bi došli do cifre od 2.000 operacija više i ovim bi problem bio rešen – kaže Ristić i dodaje da za godinu dana u kardiohirurgiji ni bi trebalo da postoje liste čekanja.
Kordinator za radiologiju Dragan Mašulović kaže da sadašnje liste čekanja za skener i magnetnu rezonancu nisu realne, jer se pacijenti vode na listama u više ustanova. Kako kaže, u „KCS“ se na magnetnu rezonancu čeka manje od dva meseca, a u drugim centrima do šest meseci. Za skener ne postoje liste čekanja, već liste zakazivanja do mesec dana. Problem predstavlja, naglašava, i to što se kontrolni pregledi vode na istoj listi, kao i nedostatak radiologa i neselektivno upućivanje pacijenata na dijagnostičke procedure.
– Umrežavanjem zdravstveniih ustanova, povećanjem broj radiologa, edukacijom kadrova, stavljanjem kontrolnih pregleda na posebnu listu, i pravom selekcijom pacijenata za skener i magnet, problem bi mogao biti rešen – smatra Našulović.
Ministarstvo zdravlja nedavno je imenovalo kordinatore za svaku oblast zdravstva, kako bi problem listi čekanja konačno bio rešen. Međutim, za rešavanje problema neće biti dovoljan samo napor zdravstvenih ustanova, već i Republičkog fonda za zdravstveno osiguranje, koji sve to finansijski treba da podrži.
Оставите одговор