Nemački ekonomski stručnjaci procenjuju da se 25.000 preduzeća u toj zemlji nalazi na korak od bankrota i da opstaju samo zahvaljujući državnoj pomoći, zbog čega strahuju da bi to moglo da se završi talasom bankrota čim država prestane da pomaže, piše Dojče vele.
Žestoke posledice korona-krize država pokušava da ublaži finansijskom pomoći po sistemu „kap po kap“, međutim, stručnjaci smatraju da to samo odlaže bankrot. U Institutu za evropska ekonomska istraživanja „Lajbnic“ iz Manhajma (ZEW) kažu da je apsolutno razumljivo da se finansijski pomažu preduzeća koja su zbog lokdauna upala u probleme, ali da bi, „pored troškova koji se mere milijardama“, nediferencirani pristup mogao da se „negativno odrazi na srednjoročni privredni rast i razvoj produktivnosti u Nemačkoj“.
Pored milijardi eura pomoći, vlada je donela i odluku o prestanku obaveze podnošenja zahteva za stečaj. Naime, pravilo da su, u slučaju nesolventnosti, kompanije dužne da prijave stečaj u roku od tri nedelje, Nemačka je stavila van snage pre godinu dana, pa ga prvo produžila do kraja septembra, a zatim i do kraja 2020. U izmenjenom obliku ovo pravilo će do kraja aprila važiti za kompanije koje su od 1. novembra do 31. decembra predale zahtev za pomoć kako bi izbegle stečaj izazvan pandemijom.
– U privrednim granama posebno pogođenim krizom u stečaj je otišlo manje od polovine firmi koliko se očekivalo prošle godine. Ta razlika posebno je uočljiva kod malih preduzeća, onih sa manje od deset zaposlenih. A što su kompanije veće, razlika se smanjuje – navodi Georg Liht, rukovodilac Odeljenja za istraživanje inovativne ekonomike i preduzetničke dinamike na institutu ZEW.
Istraživanja Lihta i njegovog tima su pokazala da najveći broj firmi na ivici bankrota čine mali preduzetnici, zbog čega se procenjuje da će 25.000 preduzeća otići u stečaj nakon isteka državne pomoći. Budući da je u slučaju preduzeća koja su pre krize poslovala dobro teško proceniti koliko su daleko od stečaja, Liht smatra da bi u daljem toku korona-krize, političari trebalo da, nakon pažljive provere, nastave da pružaju finansijsku pomoć preduzećima.
Međutim, drugi problem je što do mnogih kompanija pomoć još uvek nije ni stigla, za šta se krivi ministar privrede Peter Altmajer (CDU), a broj preduzetnika koji su nezadovoljni njegovim radom je u konstantnom je porastu. Nemačko udruženje srednjih preduzeća (BVMW) kritikuje komplikovano i previše birokratski organizovano prijavljivanje za državnu pomoć, a apelima su se pridružila i druga privredna udruženja, s obzirom na to da najveći deo novembarske i decembarske pomoći još uvek nije stigao do firmi.
Institut Ifo i list „Frankfurter algemajne cajtung“ svaka dva meseca anketiraju profesore ekonomije na nemačkim univerzitetima. Rezultate poslednjeg takvog istraživanja je sažeo Niklas Potrafke, direktor ifo-centra za javne finansije i političku ekonomiju, rekavši da oni pokazuju da još ima prostora da se poboljša ekonomska politika u vreme korone.
Оставите одговор