Iako nemačka privreda bukvalno vapi za kvalifikovanom radnom snagom, interesovanje mladih Nemaca za stručnu obuku sve je manje. Mada se prošle godine za praksu prijavilo nešto više mladih nego 2021, jaz u odnosu na godine pre pandemije ostaje ogroman.
U Nemačkoj je prošle godine stručnu praksu započelo 468.900 mladih, ili svega za 2.700 više nego 2021. Na primer, na obuku je 2019. krenulo 510.900 mladih, a pre 10 godina ih je bilo više od 560.000, saopštio je Savezni zavod za statistiku (Destatis), a prenosi agencija DPA.
Posebno crne prognoze stižu iz zanatskih udruženja, s obzirom na to da je od pretprošle godine interesovanje za zanatsku praksu palo za 2,3 posto. Krovno udruženje zanatlija je saopštilo da im nedostaje 250.000 radnika, a da je 30.000 mesta za praktikante ostalo nepopunjeno.
Višegodišnje programe stručne prakse krajem decembra je pohađalo 1,22 miliona mladih, ili tri posto manje nego 2021. I program dualnog obrazovanja, kao spoja praktičnog rada i daljeg školovanja, i dalje je u recesiji, gubeći polako trku sa čisto akademskim obrazovanjem, navode iz Destatisa.
Skoro da nema dana u Nemačkoj da se iz nekog privrednog sektora ne čuju žalbe, poput: “bazeni neže moći da rade, jer nema spasilaca, o starima uskoro neće niko moći da se brine, za adaptiranje stanova po novim propisima nema majstora“, i tako redom.
Zbog takve situacije, razna privredna udruženja u Nemačkoj redovno zahtevaju od vlade da osmisli programe posticanja mladih na obuku i praktičan rad, kao i da šire otvori vrata za useljavanje stranih radnika.
Оставите одговор