U procesu donošenja međunarodne političke regulative za internet, potrebno je pronaći pravi balans između informacione slobode, privatnosti i zaštite podataka, kao i granica „državne radoznalosti“ – poručio je šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer pozdravljajući učesnike nedavno održanog „Global medija foruma“ iz celog sveta, i istakao da je važno da i u toj oblasti postoje pravila, prenosi agencija „Tanjug“.
Štajnmajer je na skupu koji je u Bonu organizovao nemački radio „Dojče vele“, govoreći o internetu, medijima i spoljnoj politici u eri digitalizacije, podsetio da informacije, a posebno fotografije koje stižu iz kriznih delova sveta – od južnog Sudana, preko Sirije do Iraka, utiču na ljude, ali i na spoljnu politiku koju menjaju. Nemački ministar smatra da danas spoljna politika deluje u jednom kompleksnom svetu, ukazavši pri tom da je važno da postoji otvoreni i fer internet, ali i pravila i standardi, kao i da bi se to moralo definisati na međunarodnom planu, kao jedan od centralnih zadataka za „globalnu upravu“.
– Autoritarne vlade u slobodnom internetu vide pretnju, a demokratske šansu za više slobode i demokratije. Svet postaje kompleksniji, a ideja o slobodnom internetu, koji već koriste milijarde ljudi, može postati jedno od centralnih globalnih pitanja. Amerika i Nemačka su globalno među najumreženijim zemljama sveta a jedno od veoma važnih pitanja je kako oblikovati otvoreni internet u 21. veku – rekao je Štajnmajer, podsetivši učesnike foruma na američku špijunsku aferu i potrebu da se o tom pitanju otvoreno i pošteno diskutuje.
Medijski učesnici „Global medija foruma“ iz celog sveta tokom višednevnog skupa diskutovali su o mogućnostima korišćenja interneta za više demokratije, o problemima koji iz toga mogu da proizađu, kao i o pitanjima budućnosti informacionog društva. Jedna od tema bila je i kako pronaći rešenja za buduće odnose, imajući u vidu globalnu činjenicu da se nove vrste medija razvijaju nesmetano u odnosu na granice, pa tako novinari „bloguju“, a „blogeri“ pišu novinarske tekstove, što otvara pitanje kvaliteta, kredibiliteta i autentičnosti informacija. Učesnici su pokušali su da odgovore i na pitanje odnosa između individualnog prava na privatnost i ograničenja privatnosti u cilju sigurnosti, kao i na koji se način može povratiti izgubljeno poverenje.
Predstavnici svetskih medijskih kuća složili su se da digitalni mediji omogućavaju učešće i partnerstvo naroda u donošenju odluka više nego ikada do sada, ali i da istovremeno pružaju mogućinst za zloupotrebu, pa se upravo zato postavlja pitanje šta za novinarstvo znači ako svako može da publikuje, i kako se oblikuje političko mišljenje u „poplavi“ digitalnih informacija. Osim toga prisutna je dilema i kako će u budućnosti izgledati ponuda informacija, da li standardni mediji mogu i dalje da funkcionišu ili nas čekaju novi medijski oblici, i kako sve to utiče na političke odluke. Razgovaralo se i o novoj, multimedijalnoj raznolikosti i mogućnostima participacije kroz digitalnu povezanost, na primer o stvaranju „E-diplomatije“ i kako ona može doprineti prevladavanju rastuće otuđenosti između građana i političara, ali i o tome kako se digitalna umreženost uopšte može „kanalisati“.
Оставите одговор