Nakon što klasičnim putem nisu uspeli da nađu investitore za realizaciju svog projekta konstruisanja pametnog sata „Pebble“, koji je pre nekoliko godina bio značajna tehnološka inovacija, autori su ideju predstavili preko platforme „Kickstarter“ za masovno finansiranje (crowdfunding) i za 11 meseci kampanje prikupili čak 10 miliona dolara.
Preduzetnici širom sveta sve češće koriste ovakav model finansiranja da bi došli do početnog kapitala za pokretanje posla i realizaciju dobrih poslovnih ideja. Tako zaobilaze klasične investitore i izbegavaju korišćenje nepovoljnih bankarskih kredita, prenosi “eKapija”.
Crowdfunding funkcioniše u nekoliko koraka. Svako ko ima dobru ideju za posao može da pokrene kampanju za prikupljanje novca na sajtovima kao što su „Kickstarter“ ili „Indiegogo“, koji su trenutno najpopularniji, a tu su i „Gofundme“, „RocketHub“, „Onevest“ i mnogi drugi. Prvenstveno je neophodno jasno i detaljno prezentovati svoj projekat, ideju i ciljeve, a „Kickstarter“, na primer, savetuje korisnicima da se svojim donatorima svakako zahvale, najčešće preko nagrada i simboličnih poklona.
Kampanja prikupljanja novca ima ograničen vremenski rok koji određuju sami autori projekta, uglavnom oko mesec dana. Oni takođe moraju definisati finansijski cilj, odnosno sumu koju bi kroz manje donacije većeg broja posetilaca sajta trebalo dostići u predviđenom roku. Princip je „sve ili ništa“, pa tako kandidati koji uspešno stignu do navedene cifre (ili veće) dobijaju prikupljeni novac za realizaciju projekta. Ako kampanja nije uspešna, sav novac se vraća donatorima. Sama „crowdfunding“ usluga je besplatna, mada platforme najčešće zadržavaju oko 5 procenata prikupljene sume, ukoliko se projekat na kraju realizuje.
Milan Marinković, partner u konsultantskoj kući „WM Equity Partners“, objašnjava da je sve više takvih platformi koje funkcionišu na principu dobrovoljnih donacija, ali da se u poslednje vreme razvijaju i one zasnovane na profitu. Reč je o takozvanom pozajmljivanju kapitala ili emitovanju obveznica, odnosno učešću u vlasništvu.
– Kod nas je regulativa prilično komplikovana kada je reč o primanju poklona iz inostranstva, a to je upravo slučaj kod platformi koje su zasnovane na dobrovoljnim donacijama većeg broja ljudi. Porez na poklon ili PDV na donacije su prilično obeshrabrujući, iako postoje određeni pravilnici kojima se dozvoljava oslobađanje od ovih dažbina. Mislim da je to previše birokratije – smatra Marinković.
Оставите одговор