Dva nemačka konkurentska lanca supermarketa „Aldi“ i „Lidl“ nastavljaju da svoja glavna ulaganja usmeravaju na fizičke umesto na internet prodavnice, u čemu i leži tajna njihovog globalnog uspeha, piše britanski „Ekonomist“.
Otvaranjem nove prodavnice u gradu Hertenu na severozapadu Nemačke, Aldi je pokazao svoju novu strategiju za održavanje snažnih stopa rasta. Ovaj supermarket je napravljen mnogo luksuznije od ostalih sa namerom da privuče više kupaca iz srednje klase, a takav koncept će poslužiti kao prototip za preuređenje i drugih Aldijevih prodavnica, kako u Europi tako i u Americi.
Aldi je osnovan po završetku Drgog svetskog rata, a 1973. je podeljen na „Aldi Süd“ i „Aldi Nord“. Baš kao i Lidl, Aldi je svoju konkurenciju poremetio nakon izbijanja finansijske krize 2008. Snagu ove dve kompanije jasno odslikavaju podaci o njihovom tržišnom udelu u Britaniji, možda najkonkurentnijem evropskom maloprodajnom tržištu, koje je u nadležnosti Aldija Süd.
Aldi je u Britaniji još pre godinu dana imao udeo od 6,2 posto, koji je sada povećao na 6,8 posto, dok je Lidl svoj udeo za godinu dana podigao sa 4,6 na 5,2 posto. Aldijev udeo na nemačkom tržištu iznosi 12,9 posto, a Lidlov skoro 9 procenata.
Međutim, u Aldiju su svesni da im je potrebna promena poslovne strategije, ukoliko žele da zadrže visoke stope rasta. Direktor marketinga Aldi Norda Kay Rüschoff ističe da niske cene, koje su njihov dugogodišnji zaštitni znak, više nisu dovoljan garant rasta, zbog čega se ovaj trgovinski lanac sada fokusira na kvalitetniju ponudu, kako bi privukao platežnije kupce. U Aldijevom otmenijem enterijeru sada je bogatija ponuda voća, povrća i vina.
Sudeći po najavama, u preuređenje 4.800 trgovina u kontinentalnom delu Evrope i otvaranje nekoliko stotina novih, Aldi Nord namerava da uloži 5,2 milijarde eura. Aldi Süd godišnje u Britaniji otvara oko 70 novih trgovina, sve češće u delovima gde živi srednja klasa i gde su do sada dominirali otmeniji trgovci, kao što je „Sainsbury’s“.
I dok Lidl planira da u Americi u prvom talasu otvori sto prodavnica, Aldi će ih otvoriti čak 900, čime bi postao treći trgovac u SAD, posle „Walmarta“ i „Krogera“. Međutim, Kay Rüschoff ističe da promena nije toliko drastična i da se u njihovim marketima u proseku i dalje prodaje 1.400 proizvoda, u odnosu na oko 50.000 koji se mogu naći u konkurentskim trgovinama, prenosi „Poslovni dnevnik“.
Aldijeva i Lidlova investiranja u fizičke trgovine i ignorisanje internet trgovine pokazuju se kao dobitna kombinacija, jasno vidljiva na britanskom tržištu gde 7,3 posto građana namirnice kupuje putem interneta. Na ovaj način više od Britanaca kupuju samo Korejanci, zbog čega su britanski trgovački lanci uložili stotine miliona dolara u razvoj web trgovina.
Po mišljenju analitičara konsultantske kuće „TCC Global“ Bryana Robertsa, Britanci su time ugrozili fizičke trgovine kao najprofitabilniji kanal prodaje, u korist najmanje profitabilnog. Naime, marže u maloprodaji su vrlo niske, oko 3 posto, ali su u web trgovini još niže, svega 0,5 posto, ističe Roberts. Pored toga, dostava se često ne naplaćuje za šta je zaslužan „Amazon“ koji kupcima nudi takvu pogodnost. Roberts stoga tvrdi da strategija nemačkih trgovaca ima smisla, posebno na manje razvijenim tržištima e-trgovine, kao što je ono u SAD.
Оставите одговор