U zgradi Rektorata Univerziteta u Beogradu sinoć je održana proslava povodom obeležavanja 160. godišnjice od rođenja Mihajla Pupina. Na ovaj način Srbija se zahvalila jednom od najvećih srpskih i svetskih naučnika i čoveku koji je zadužio našu zemlju kada joj je bilo najteže, piše „Kurir“.
Mihajlo Idvorski Pupin je rođen 9. oktobra 1854. godine u Idvoru, a preminuo je 12. marta 1935. godine u Njujorku, gde je proveo veći deo svoga života i ostvario bogatu naučnu i univerzitetsku karijeru.
Pupin je započeo školovanje u Idvoru i Perlezu, a nastavio u Pančevu i Pragu. Nakon očeve smrti 1874. godine prekinuo je školovanje i sa pet centi u džepu otputovao u Ameriku. Tamo je pet godina radio kao fizički radnik, a paralelno je učio engleski, grčki i latinski jezik. Posle tri godine večernjih kurseva, 1879. je upisao studije na Kolumbia koledžu u Njujorku, gde je kao najbolji student bio oslobođen plaćanja školarine.
Studije je završio 1883. godine sa izuzetnim uspehom iz matematike i fizike. Akademsko usavršavanje nastavio je na Kembridž uiverzitetu, a potom i na Univerzitetu u Berlinu, gde je doktorirao iz oblasti fizičke hemije. Od 1889. do 1929. godine bio je profesor fizičke matematike na Kolumbia univerzitetu.
Pupinov najznačajniji svetski pronalazak poznat je pod imenom Pupinova teorija (1896) kojom je rešio problem povećanja dometa prostiranja telefonskih struja. Za autobiografsko delo „S pašnjaka do naučenjaka“, objavljeno 1923. godine, nagrađen je Pulicerovom nagradom.
Tokom Prvog svetskog rata organizovao je odlazak dobrovoljaca iz SAD u Srbiju. Ličnom imovinom garantovao je aranžmane za Kraljevinu Srbiju, čak i za kupovinu oružja za srpsku vojsku i dobrovoljce. Bio je učesnik mirovne konferencije u Parizu 1919. i pomogao da Kraljevina SHS postigne povoljnije razgraničenje posle Velikog rata.
Оставите одговор