Srpski robot pomagaće deci sa smetnjama u razvoju

Do kraja ove godine trebalo bi da bude gotov prototip robota MARKO (multimodalni antropomorfni robot kognitivnih osobina) koji će samostalno razgovarati sa ljudima i pomagati deci sa smetnjama u razvoju, po čemu će biti među prvim medicinskim robotima u svetu sa tom namenom.

MARKO

Profesor Milan Gnjatović (37) iz Beograda, koji je doktorirao u Nemačkoj i vratio se u Srbiju da bi se bavio naučnim radom, jedan je od tvoraca ovog robota. On je objasnio da će funkcionalnost robota uključivati razumevanje govornih komandi različitih sintaksnih konstrukcija, adaptivnu primenu različitih dijaloških strategija u cilju prevazilaženja problema u komunikaciji, vizualno prepoznavanje izabranih predmeta značajnih za terapiju, demonstraciju izabranih vežbi fine i grube motorike, kao i ispoljavanje osnovnih emotivnih stanje putem facijalne ekspresije…

– MARKO će moći samostalno da se uključi u dijalog sa detetom i terapeutom. Njegova namena je da motiviše decu uzrasta između četiri i desetak godina, da što duže izdrže terapiju koja je po nekad dosadna, naporna ili bolna za njih. Robot će pratiti rad lekara sa detetom na terapiji i kada dete ne ume ili zbog nekog drugog razloga ne može da izvrši instrukciju lekara, robot će, na primer, moći na zahtev lekara da pokaže detetu kako da određenu vežbu završi do kraja. To znači da robot mora da prepozna prostor oko sebe i bude u stanju da razume govorne komande terapeuta – priča Gnjatović.

Tradicija srpske robotike

Robot MARKO je plod dugogodišnjeg rada naučnog tima sa Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu. Pod vođstvom profesora Branislava Borovca na izradi robota učestvuje više naučnih institucija iz Srbije.

Članovi tima nadaju se da će nova tehnologija biti veoma efikasna u pomoći deci s posebnim potrebama. Gnjatović objašnjava da ta tehnologija nije ograničena samo na medicinu, već da su potencijali njene primene znatno širi, s obzirom da je to tip takozvanog društvenog robota, čiji je razvoj trenutno veoma aktuelan u svetu.

– Srbija već ima veoma jaku tradiciju u robotici i veštačkoj inteligenciji, tako da u tom smislu za svetom ne zaostajemo. Podsetimo se pokojnog akademika Miomira Vukobratovića, koji je iza sebe ostavio svetski priznate rezultate u robotici. Njegov naučni rad je obuhvatao sve aktuelne oblasti robotike tog vremena, ali ono po čemu je stekao svetsku reputaciju je princip “ZMP” za sintezu hoda robota na dve noge, koji se i danas koristi, na primer, kod čuvenog japanskog robota “ASIMO” – ističe Gnjatović.

Što se tiče razvoja veštačke inteligencije u svetu, Gnjatović kaže da njen razvoj nikada nije izolovan od društva koje gaji izvesna ekonomska očekivanja, i da će inteligentni roboti biti ključni faktor u očuvanju konkurentnosti industrije.

Zahtevi i izazovi

– Mi se danas trudimo da robote dodatno obogatimo kognitivnim funkcionalnostima koje podsećaju na ljudske, to jest da vide, čuju, uče i prilagođavaju ponašanje okolini i datom trenutku, ispoljavaju emocije i drugo. Nažalost, postoje problemi koji se javljaju kod veštačke inteligencije, jer ovakav razvoj otvara važna pravna i etička pitanja, na primer kod zaštite privatnih podataka. Roboti koji su u neposrednom ljudskom okruženju skupljali bi podatke o ljudima sa kojima stupaju u interakciju i zaštita tih informacija nije samo tehničko pitanje, već i pravno. Važno je i pitanje ko je odgovoran ukoliko robot napravi neku materijalnu štetu – objašnjava Gnjatović.

Na to pitanje, kako navodi, još nemamo pravi odgovor, a koliko je ovo pitanje važno vidi se kada robote stavite u vojni kontekst. Nažalost već se nazire takva vrsta njihove upotrebe, napominje Gnjatović i ističe da treba jasno upozoriti pre nego što roboti postanu deo vojnih doktrina, jer je etički sporno prepustiti mašinama da samostalno donose odluke kada su u pitanju ljudski životi.

Život istraživača

Gnjatović je vanredni profesor na Fakultetu za kompjuterske nauke Univerziteta „Džon Nezbit“ u Beogradu i docent na Departmanu za industrijsko inženjerstvo i menadžment, Fakulteta tehničkih nauka Univerziteta u Novom Sadu.

Doktorirao je na Fakultetu za informatiku Univerziteta u Magdeburgu, gde je radio na Institutu za obradu znanja i jezika. Tema njegovog naučnog istraživanja je adaptivno upravljanje dijalogom izmedju čoveka i mašine.

Gnjatović je učestvovao na više istaživačkih projekata u zemlji i inostranstvu, a trenutno je rukovodilac potprojekta „Multimodalni dijalog izmedju čoveka i robota“ u okviru projekta „Razvoj robota kao sredstva za pomoć u prevazilaženju teškoća u razvoju dece“, koji je finansiran od strane Ministarstva prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Srbije.