U regionu zapadnog Balkana ukupne emisije SO2 iz elektrana i drugih pogona na ugalj porasle su u 2019. godini na pet puta iznad granica postavljenih nacionalnim planovima za smanjenje emisija, saopštio je Bankwatch.
Prema izveštaju Comply or Close (Usaglasi ili zatvori) za 2019. godinu, CEE Bankwatch Network navodi da su emisije praškastih materija u Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji i Srbiji bile na nivou od 56,8% iznad granice, što iznosi ukupno 17.557 tona. Nivoi azotnih oksida (NOx) u Severnoj Makedoniji i Srbiji bili su ispod gornje granice, a emisije prašine (suspendovanih čestica – PM) u Srbiji su takođe bile na dozvoljenom nivou, prenosi Balkan Green Energy News.
U celom regionu emisije sumpor-dioksida (SO2) su se povećale 2,2 posto, na ukupno 617.281 tonu, što je gotovo pet puta, ili 495,4 posto iznad granice, a samo je Termoelektrana Kostolac B, sa 79.113 tona emitovanog SO2, premašila celokupan nacionalni limit Srbije za 1.45 puta, dok je svoj maksimum premašila gotovo deset puta. Njena se ukupna emisija spustila za manje od trećine na godišnjem nivou, uprkos ogromnoj investiciji u opremu za odsumporavanje koju je instalirao China Machinery Engineering Corp, što navodi na zaključak da sistem ne funkcioniše kako treba, upozorili su autori studije.
U Srbiji su emisije SO2 i dalje skoro tri puta veće nego što je dozvoljeno za ceo region. Ipak, najveći pojedinačni prestup zabeležio je blok Bitola 3 termoelektrane na ugalj u Severnoj Makedoniji, koji je prošle godine ispustio 13 puta više sumpor dioksida od dozvoljenog. U ovoj zemlji emisije SO2 su više nego udvostručene.
Po ukupnoj količini, najveći pojedinačni emiter u regionu bila je termoelektrana Ugljevik u BiH, sa 88.302 tona SO2, što je 9,7 puta iznad granice. Tamošnji pogon za odsumporavanje pušten je u probni rad u decembru, ali pre tri godine remontovani filteri za prašinu ne rade kako valja, pa zapravo ni ceo sistem nije funkcionalan.
– U regionu su trenutno dva postrojenja na ugalj u kojima oprema za desumporizaciju ne radi. Kompanije za proizvodnju struje u Srbiji i Bosni i Hercegovini koje su za to odgovorne moraju odmah da reaguju, jer je to hitan problem javnog zdravstva – kaže Ioana Ciuta, koordinatorka za energetiku u Bankwatchu.
Оставите одговор