Razvoj električnih automobila se u svetu finansira profitom od proizvodnje benzinskih i dizel vozila. Međutim, ta proizvodnja se polako gasi, pa proizvođači i dobavljači auto-delova sve više strahuju da će ostati bez posla, piše Dojče vele (DW).
U Bošovom Odeljenju za proizvodnju delova prošle sedmice je potpisan sporazum između menadžmenta i predstavnika 80.000 zaposlenih, kojim se garantuje da do kraja 2027. neće biti otkaza. S obzirom na to da se elektromotori i pogonski sklopovi za električna vozila sastoje od znatno manje delova u odnosu na motore sa unutrašnjim sagorevanjem, strah od otkaza u auto-industriji sasvim je realan.
Pored toga, razvoj softvera za elektronsko umrežavanje i sisteme asistencije u vožnji takođe postaje sve važniji, zbog čega će se u tu svrhu angažovati novi stručnjaci, a tek će u ređim slučajevima biti izvodljiva prekvalifikacija radnika iz proizvodnje vozila na fosilna goriva u proizvodnju električnih automobila.
Volkswagen će pokušati da radnike prekvalifikuje paralelno sa transformacijom fabrika, a proizvođači, u cilju smanjenja troškova, sve češće planiraju izmeštanje proizvodnje u zemlje istočne Evrope. Ovakva kretanja već su unela ozbiljan nemir među zaposlene u Bošu, budući da u dobavljačkom sektoru te kompanije radi više od polovine od oko 420.000 zaposlenih širom sveta, a da je prošle godine taj sektor bio zaslužan za skoro 60 posto od 88 milijardi eura dobiti.
– Cilj transformacije mora biti da se ona odvija po mogućnosti socijalno podnošljivo. U svetu je 1,4 milijarde vozila, a čitava automobilska industrija trenutno ima proizvodni kapacitet od nešto manje od 90 miliona vozila godišnje. Čak i kada bismo od sutra proizvodili samo električna vozila, što nije moguće jednostavno zbog nedostatka baterija, trebalo bi nam najmanje 15 godina da zamenimo sva vozila koja imaju motore na unutrašnje sagorevanje – objašnjava šef Boša Štefan Hartung u intervjuu za Velt.
Nakon pandemije i problema u lancima snabdevanja i proizvodnji čipova, posao u industriji auto-delova ponovo je krenuo, a sto najvećih svetskih dobavljača proširilo je prodaju zahvaljujući rastu cena i većoj proizvodnji vozila. Prema analizi menadžerske konsultantske kuće Berils, prošle godine je ostvaren rast od 16 posto (1.064 milijarde eura), u odnosu na 2019. godinu. Ipak, veći troškovi sirovina i energije smanjili su profitabilnost na prosečnih 5,6 posto, dok su marže bile niže samo na vrhuncu pandemije. Takođe, u studiji se navodi da je Evropa bila na udaru visokih troškova energije, posebno Nemačka, dok kineske kompanije nisu bile pogođene.
Nemački Boš, ZF Fridrihshafen i Kontinental i dalje su lideri na listi sto najboljih dobavljača auto-delova, zajedno sa japanskom grupom Denso. Među najuspešnijim nemačkim dobavljačima su i Male, Šefler, Broze, Eberspeher, Drekslmajer i TisenKrup, ali tu su i korejski i kineski dobavljači koji rastu izuzetno snažno, dok tržišni udeo nemačkih i japanskih kompanija nastavlja da opada, navode stručnjaci. Partner firme Berils Aleksander Timer kaže da će se u narednih nekoliko godina verovatno nastaviti trend u prodaji i marži u korist kineskih dobavljača, s obzirom na to da su glavni pokretači tog procesa progresivna elektrifikacija i digitalizacija vozila.
U ovom trenutku proizvođači auto-delova još uvek žive od velikog zaostatka narudžbina iz prošle godine, kad je bila nestašica komponenti, a nove narudžbine jedva da stižu zbog nesigurne ekonomije. Prema navodima nemačkog Udruženja proizvođača automobila (VDA), u junu je registrovano 20 posto manje ukupnih narudžbina nego prethodne godine, dok su domaće narudžbine od početka godine pale za 27 procenata.
Prema istraživanju minhenskog instituta Ifo, nemački proizvođači automobila su negativno ocenili svoje poslovne izglede, što se nije desilo još od svetske finansijske krize. Šef Ifo-centra za industrijsku ekonomiju i nove tehnologije Oliver Falk kaže da među proizvođačima automobila i delova vladaju velika neizvesnost i nepoverenje, isto kao i u vreme izbijanja rata u Ukrajini ili nakon porasta rizika zbog racionalizacije gasa za potrebe industrije prošle jeseni.
Оставите одговор