U Beogradu posluje više od dvadeset registrovanih studentskih i omladinskih zadruga koje privlače veliki broj mladih zbog višedecenijskog poslovnog iskustva, velike ponude poslova i godišnje članarine od nekoliko stotina dinara.
Vrsta posla najčešće mladima nije bitna, već samo da je dobro plaćen, kao i da je novac zarađen za što kraći period. Samo se retki učlanjuju u zadruge sa željom da na taj način pronađu put do stalnog posla, pišu „Večernje novosti“.
U Omladinsku zadrugu „Bulevar“ godišnje se prijavi oko 10.000 osoba, a čak deset posto zadrugara prvo radi kod poslodavaca za dnevnicu, da bi se kod istih kasnije zaposlilo za stalno. Međutim, u zadruzi kažu da ipak moraju da vode računa i naprave izbor onih koji zaista žele da rade.
– Ne možemo baš svakoga da pošaljemo poslodavcu. Odmah po učlanjenju procenjujemo da li je osoba došla zato što zaista želi da radi, da li su je roditelji ovde poslali, ili možda ima krivični dosije. Poslodavci nam sve češće traže potvrdu da radnici nisu osuđivani – priča Breda Milić, direktorka OZ „Bulevar“ i navodi da su devojke najviše zainteresovane za administrativne poslove i promocije u supermarketima, dok muškarci najčešće biraju neke od lakših fizičkih poslova, mada im je presudna cena satnice.
Ipak, iskustva omladinaca su različita. Oni koji rade često zadovoljni su i poslovima i zaradom, ali ima i onih koji se žale na rad zadruga.
– Bio sam učlanjen u zadrugu „Tragač“ i vrlo brzo su me pozvali na posao. Sada sam učlanjen u „Bulevar“ i već dva meseca mi ne daju nikakav posao, iako sam ih ja nekoliko puta zvao“, kaže student Fakulteta političkih nauka Dragan Božović.
U ovoj studentskoj zadruzi tvrde da svi njihovi članovi znaju da moraju da zovu zadrugu makar tri puta nedeljno kako bi se raspitali za poslove. Broj zahteva za posao mnogo je veći od broja poslova koji se nude, a 6.000 trenutno učlanjenih ukazuje na mogućnost dužeg čekanja na posao.
– Nekada se dogodi da nas omladinac ujutru pozove i traži posao, a mi u tom trenutku nemamo ništa odgovarajuće za njega. Kada u toku dana mi njega pozovemo zbog posla, on nam kaže da ima drugih obaveza i da tada ne može da radi. Kada nas na taj način tri puta odbije, mi shvatimo da na takvog radnika ne možemo da računamo – objašnjava Snežana Đurić iz OZ „Tragač“.
Po njenim rečima, najbrojniji su poslovi lepljenja deklaracija, ali i najmanje plaćeni, najviše do 140 dinara po satu. Teži fizički poslovi podrazumevaju osam sati rada na gradilištu, ali i dnevnicu od 2.000 dinara. Najpopularnije promocije za devojke plaćene su od 1.600 do 2.600 dinara dnevno za poslove hostese na sajmu. Za rad noću i tokom praznika cene rada su uvećane za dvadeset posto.
Оставите одговор